Аутор:
Танјуг
Поводом обележавања Светског дана борбе против туберкулозе одржана је конференција за новинаре, којој су, поред Милосављевића, присуствовали шеф канцеларије Светске здравствене организације у Београду Дорит Ницан, председник Републичке комисије за туберкулозу Гордана Радосављевић-Ашић, координатор пројекта "Контрола туберкулозе у Србији" Наташа Лазаревић-Петровић, лекар из Института за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић Батут" Нада Милић и председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић.
Милосављевић је том приликом објаснио да ће се у оквиру борбе против ТБЦ-а на томе радити спровођењем стратегије директно опсервиране терапије (ДОТС) и обухватом ризичних популација.
Ова терапија подразумева да сваки болесник буде лечен на прави начин, довољном дозом лекова и свакодневно како би се спречило ширење болести која се преноси путем ваздуха, навео је министар.
Према његовим речима, главна порука поводом обележавања Светског дана борбе против туберкулозе јесте да је та болест излечива, да се лечи лековима који су бесплатни, као и да после терапије, која траје шест до осам месеци, излечени наставља да живи уобичајеним животом.
Министар је додао да је веома важан стратешки и организован приступ здравствене службе, што препоручује и Светска здравствена организација (СЗО).
Ницан је указала на то да је контрола туберкулозе у Србији знатно боља него у већини других земаља у региону и прецизирала да је према подацима за 2003. годину Србија регистровала стопу од 35 новооболелих на 100.000 становника, док је у исто време Румунија имала 149, а Хрватска 43 новооткривена случаја.
Од 2002. године број оболелих од ТБЦ-а у европским земљама се смањује, али у региону источне Европе стагнира или расте, при чему посебно забрињава све већа учесталост случајева мултирезистенције, односно отпорности на лекове, навела је шеф канцеларије СЗО у Београду.
Она је прецизирала да се од 20 земаља у којима се бележи пораст мултирезистентне ТБЦ, чије је лечење тешко и скупо, чак 14 налази у источној Европи.
Лазаревић-Петровић је истакла да је у току јачање капацитета система здравствене заштите, чиме треба да буде обезбеђена примена ДОТС терапије код 100 одсто оболелих.
Она је објаснила да се посебна пажња посвећује ризичним деловима популације, као што су Роми у нехигијенским насељима, избегла и интерно расељена лица у камповима, као и затвореници у казнено-поправним установама, код којих стопа новооболелих износи чак 500 на 100.000.
Према њеним речима, у Београду су у 2004. години забележена 32 новооболела случаја на 100.000 становника, док је у 2005. години тај број смањен на 28.
Радовановић је на конференцији напоменуо да је улога Црвеног крста у борби против туберкулозе повећање обавештености оболелих и опште популације о тој болести кроз организовање семинара и штампање едукативних материјала.
Реализација пројекта "Контрола туберкулозе у Србији" требало би да буде завршена 1. децембра ове године. Партнери у пројекту су Црвени крст и Институт за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић Батут", а финансира се из средстава Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије у износу од 2,4 милиона долара.
Омладински волонтери Црвеног крста делили су после конференције грађанима на Тргу Републике и у Кнез Михаиловој улици летке са основним информацијама о туберкулози.