Министар Младен Шарчевић навео је том приликом да су обавезност средње школе, државна матура и увођење обогаћеног једносменског рада у средње школе неке од новина које у области средњег образовања и васпитања и целоживотног учења предвиђа нова стратегија.
Он је рекао да би државна матура требало да се полаже у јуну 2022. године, с тим што она може бити општа, стручна и уметничка, а требало би да замени пријемни испит на високошколским установама.
Веома је важно, како је нагласио, да се повећа обухват деце средњим образовањем, уз оцену да је дуално образовање на одређен начин допринело повећању обухвата у средњој школи.
Министар је подвукао да је основни циљ Стратегије квалитетно образовање за све, без обзира на то да ли је реч о општем или средњем стручном образовању.
Шарчевић се осврнуо и на реформу гимназија која је већ започела, а која заузима значајно место и у новој стратегији.
Гимназије су на реформу чекале 40 година, а она се не односи само на изборност програма, измену курикулума у првој и другој години, већ и на бољу понуду програма за надарене ученике, објаснио је он.
Од септембра ће, како је најавио, у гимназијама бити три нова програма за надарене ученике за географију и историју, за сценске и аудио-визуелне уметности и за спорт, док се у појединим гимназијама уводи програм Међународне матуре.
Према његовим речима, претходно су уведена и одељења за надарене за информатику, као и хемију и биологију.
Он је указао на то да предстоји велики посао у појединим деловима средњег стручног образовања у вези са јачањем компоненте предузетништва и повезивања средњег стручног образовања са високим струковним образовањем и моделима целоживотног учења.
Шарчевић је истакао и значај обогаћеног једносменског рада, наводећи да ће, осим 204 основне школе које су укључене у тај пројекат, од септембра бити укључено и првих 50 средњих школа.
Он је изразио очекивање и да ће увођењем платних разреда бити решен проблем дефицитарних кадрова за рад у просвети, и додао да се то питање може решити и стипендирањем будућих просветних радника.
Такође, како је најавио, наставиће се и поступак лиценцирања директора образовних установа.
Помоћник министра за средње образовање Александар Пајић представио је стратешке приоритете средњег образовања и васпитања и образовања одраслих, као и пројекат државне матуре, док је о реформи гимназија говорила Марија Крнета из Сектора за средње образовање и васпитање.
Помоћница министра за дуално образовање Габријела Грујић презентовала је досадашње резултате дуалног образовања, док је начелница Одељења за координацију рада школских управа Јасмина Ђелић представила пројекат обогаћеног једносменског рада, самовредновање и спољашње вредновање школа.
Присутнима су се обратили и директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић и директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић.
На скупу у Клубу посланика учествовали су и наставници, директори, представници стручних друштава, Националног просветног савета, наставничких факултета, синдиката, организација цивилног друштва, као и међународних партнерских организација.
Стручне консултације о овом делу Стратегији су биле планиране за другу половину марта 2020. године, али су због епидемиолошке ситуације одложене.
Оквир Стратегије за средње стручно образовање биће представљен сутра, у Новом Саду.