Брнабић је у интервјуу за лист „Политика“ нагласила да је сигурно да ће Србија из ове кризе изаћи боље него многе земље Европе и света, додавши да су процене ММФ-а, ЕУ и Светске банке да ће економски пад Србије бити најмањи од свих европских земаља, а да ће наш раст у 2021. години бити највећи.
Процењујемо да ће пад бити још мањи него што ове институције кажу и верујемо да можемо да будемо на нули, или да имамо благи раст, истакла је премијерка.
Она је објаснила да је оптимизам Владе заснован на неколико ствари и да између осталог ниједан инвеститор није одустао од улагања.
Пре коронавируса бележили смо феноменалан економски напредак и видели добар раст и трендове индустријске производње. У четвртом кварталу 2019. имали смо раст од 6,2 одсто и пребацили сва очекивања. У првом кварталу ове године био је пет одсто, када је у Европи бележен озбиљан пад. Од 27. фебруара до 15. маја, нето запосленост у Србији је порасла - број регистрованих запослених већи је за 6.988, нагласила је Брнабић.
Она је подсетила на то да је Србија 2013. и 2014. године била на ивици банкрота, додавши да је српска економија захваљујћи свему што је тадашња влада урадила много издржљивија, робуснија и јача.
Имамо и много динамичнији сектор микро, малих и средњих предузећа и много више ћемо се ослонити на домаће инвестиције, рекла је премијерка и подсетила на то да највећи део мера подршке након кризе, иде домаћим предузећима, породичним фирмама и да су ту усмерена и три минималца, за које држава даје месечно 32 милијарде.
Према њеним речима, ЕУ је одобрила хитну пренамену ИПА средстава, тако да се омогући хитна помоћ од 15 милиона евра и 78,4 милиона евра за краткорочне и средњорочне потребе које се односе на санирање економских и социјалних последица.
ЕУ је одобрила Србији 70,2 милиона евра бесповратних средстава из предприступних (ИПА) фондова за прву половину 2020. године. До краја године очекујемо и око 97,8 милиона евра, а најављено је да ће и Западни Балкан бити обухваћен програмом Европске комисије о обнови, истакла је Брнабић.
Она је поновила да је стратешко опредељење Србије да буде пуноправна чланица ЕУ, а на питање да ли је данас највећи грех у Европи рећи хвала Кини, рекла је да је државни врх учинио оно што је била људска оговорност и захвалио се Кини.
Што се тиче односа са Црном Гором, председница Владе је рекла да јој је, са једне стране, изузетно жао, а са друге потпуно несхватљиво како неке њене колеге у региону не виде да сви појединачно можемо бити јаки само ако радимо заједно и уколико је регион стабилан.
На питање о оптужбама Душка Марковића око заустављања извоза брашна у Црну Гору, Брнабић је одговорила да не зна што је проблем ако је Србија на седам дана зауставила извоз брашна, док извоз пшенице није ни у једном тренутку прекидан.
Дужност и уставна обавеза Србије је да се бави статусом Срба, да чува српске интересе у Црној Гори и СПЦ, рекла је премијерка, изразивши очекивање да ће и ЕУ рећи шта мисли о црногорском закону о верским заједницама и конфискацији црквене имовине, будући да се и Венецијанска комисија бавила тим законом, да ли је то владавина права и европске вредности и да ли је нормално да у 21. веку причамо о оснивању неке цркве.