Ивана Дулић-Марковић
Аутор:
ФоНет
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Дулић-Марковић рекла је на промоцији, која је одржана у Клубу посланика у Београду, да је у нашој земљи неопходно промовисање пољопривредне праксе којом се не угрожава животна средина у подручју Дунавског басена, што ће бити учињено реализацијом овог пројекта за који је обезбеђена донација од 22 милиона долара.
Она је истакла да пољопривреда највише доприноси загађењу Дунава неисправним коришћењем и одлагањем ђубрива, као и испуштањем отпадних вода, и подсетила на то да је Србија и Црна Гора, од свих 13 земаља Дунавског басена, на трећем месту по загађивању Дунава азотом, а на другом месту као загађивач фосфором и његовим једињењима.
Дулић-Марковић је објаснила да је непосредни циљ пројекта пре свега смањење загађења водотокова Дунава и његових притока са сточних фарми, посебно са фарми свиња и говеда, као и смањење загађења која се изливају из кланица.
У том циљу, како је најавила, биће изабране огледне фарме на подручју општина Шабац, Врбас, Пожаревац и Нови Сад, где ће бити приказани конкретни начини смањења загађења.
Према њеним речима, званични почетак пројекта "Смањење загађења Дунава из индустрије у Србији" (Serbia Danube River Enterprise Pollution Reduction Project - ДРЕПР) финансирају Светска банка и Међународни фонд за заштиту животне средине (ГЕФ), спроводи га Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Србије, док је припрему пројекта извела Управа за заштиту животне средине Министарства за науку и заштиту животне средине.
Из средстава донација Светске банке и Међународног фонда за заштиту животне средине обезбеђено је 9 милиона долара, а остали донатори су и Шведска агенција за развој (СИДА), у износу од 4 милиона долара, и Европска агенција за реконструкцију (ЕАР).
Вођа пројекта Ненад Бркић навео је да је пројектом предвиђено да се донацијама помогне пољопривредницима и власницима кланица да израде системе за одвод отпадних вода, као и коришћење и складиштење ђубрива на начине којима се смањује загађење.
За две до три недеље биће расписан јавни конкурс за фарме и кланице којима ће бити одобрене донације, наговестио је он и прецизирао да је предвиђено да буде изабрано осам огледних фарми које ће добити 70 одсто средстава потребних за израду регулационих система, док ће сами морати да обезбеде осталих 30 одсто. Такође, биће изабрано још 60 фарми којима ће бити помогнуто са 60 одсто средстава, додао је Бркић.
Он је нагласио да је услов за пријављивање на конкурс да се фарме налазе у подручју слива Дунава, док тај услов није обавезан за кланице.
Шеф Канцеларије Светске банке у СЦГ Каролин Јунгр истакла је да ће применом овог пројекта Србија направити значајан корак у хармонизацији своје праксе заштите животне средине са европским стандардима, што је врло важан део у припремама за пријем у Европску унију.