Прокић је на скупу одржаном поводом обележавања Светског дана влажних подручја у Заводу за заштиту природе Србије у Београду као забрињавајући навела податак да 1,1 милијарда људи нема приступ здравој води за пиће, док 1,7 милијарди људи живи у условима оскудног снабдевања водом.
Мочварна станишта су, како је истакла, такође важни чиниоци у очувању и контроли климе, а то каква је она данас последица је експлоатације и коришћења природних ресурса.
Она је подсетила на то да се у свету 2. фебруара обележава Светски дан влажних подручја и да је тог дана 1971. године у Рамсару у Ирану усвојена конвенција о заштити мочварних подручја од међународног значаја, позната као Рамсарска конвенција.
Према њеним речима, СРЈ је Рамсарску конвенцију ратификовала 1997. године и њом је успостављен основ за заштиту влажних станишта и њихових ресурса, при чему се на Рамсарској листи налази 1.578 станишта од међународног значаја.
Директор Завода за заштиту природе Србије Лидија Амиџић истакла је да је Светски дан влажних подручја установљен са циљем да се скрене пажња јавности на неопходност очувања тих подручја која су свуда у свету угрожена.
Она је навела да је овогодишњи Светски дан влажних подручја обележен под слоганом "У суочавању са сиромаштвом, влажна подручја су линија живота".
Од природних добара у Србији, данас се на листи међународно значајних влажних подручја налазе Обедска бара, Лудашко језеро, Стари Бегеј - Царска бара и Слано Копово, а у Црној Гори Скадарско језеро, рекла је Амиџић.
Према њеним речима, Завод за заштиту природе Србије утврдио је прелиминарну листу од 68 потенцијалних Рамсарских подручја, а ове године за листу су номиновани Лабудово окно и Пештерско поље.