Влада Републике Србије саопштила је да данас усвојена Стратегија паметне специјализације од 2020. до 2027. године представља важан инструмент за побољшање иновационог и истраживачког екосистема, као и за развој економије засноване на знању и иновацијама.
П:
О:
Читај ми
Стратегија паметне специјализације за побољшање иновационог екосистема
Београд,
27. фебруар 2020.
Приоритетне области, идентификоване кроз процес израде овог документа, а у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно даље инвестирати су информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић истакао је тим поводом да је један од планова Стратегије да и образовање буде усмерено на индустрије које доносе квалитетно плаћена висококвалификована радна места, која доприносе већем и бржем расту компанија.
Реч је, како је навео, о једној свеобухватној теми која умрежава факултете, ректорате, научно-технолошке паркове, кроз сарадњу науке и привреде, у циљу креирања високостручних кадрова и развоја друштва заснованог на знању.
ИТ индустрија је најбрже растућа привредна грана у нашој земљи, која нуди потенцијал развоја сопствених софистицираних софтверских решења и услуга, захваљујући растућем броју технолошких стартапова, предузетничком духу и порасту интересовања младих за ИТ науке.
Када је у питању пољопривреда, истиче се да промена навика савремених потрошача условљава потражњу за висококвалитетним и разноврсним производима.
Да би наши прехрамбени производи ушли на напредна тржишта, произвођачи морају да се окрену високотехнолошкој и одрживој производњи, али и производима додате вредности, попут органских, функционалних производа, хране за потрошаче са специфичним потребама и других готових прехрамбених производа.
У области машина и производних процеса будућности, домаћа привреда може да понуди компоненте за аутомобилску, железничку и авио-индустрију, уређаје за сагоревање на еко-френдли и одрживим горивима, паметне компоненте и алате.
Развој креативне индустрије може да се очекује у области аудиовизуелне продукције, индустрије видео игара и паметне и активне амбалаже у којима је идентификован значајан потенцијал који треба искористити.
Стратегија паметне специјализације настала је у складу са најбољом европском праксом планирања, што значи да је заснована на опсежним анализама, које су имале за циљ да утврде чињенично стање и осветле проблеме које је потребно решити конкретним мерама које су данас представљене.
Национална стратегија паметне специјализације припремана је током последње три године, према методологији најбољих пракси земаља чланица ЕУ.
Након идентификације приоритетних области, низа радионица са готово 300 учесника из јавног, научно-истраживачког, привредног и цивилног сектора, израђен је нацрт стратегије са свеобухватним пакетом мера за сваку идентификовану област.
Координатор израде Стратегије паметне специјализације Виктор Недовић указао је на то да је Србија препозната као један од најбољих примера добре праксе у овом смислу од стране међународне заједнице.
Он је додао да је наша земља од стране УН-а одабрана као једна од пет пилот држава за израду политике у области науке, технологије и иновација ради достизања циљева одрживог развоја.
Као кључне мере у Стратегији наводе се међусекторска сарадња, модернизација образовног система, повећање иновационих капацитета домаћих компанија и сарадње научно-истраживачког и пословног сектора.
Такође, неке од мера су и конкретни програми за сарадњу привреде и науке у областима специјализације, које Министарство просвете, науке и технолошког развоја реализује у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике, кроз Фонд за иновациону делатност и Фонд за науку, као и у сарадњи са Министарством привреде, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарством културе и информисања и Министарством спољних послова.
Аутор:
Танјуг (архива)
-
Београд, 4. јун 2020.Усвојен Акциони план Стратегије за развој вештачке...
-
Београд, 21. мај 2020.Улазак у Србију без теста на коронавирус и дозволе комисије
-
Београд, 5. мај 2020.Предложено повећање броја овлашћених оверитеља изборних листа
-
Београд, 5. март 2020.Циљ Стратегије индустријске политике подизање конкурентности
-
Београд, 5. март 2020.Влада усвојила Стратегију индустријске политике од 2021. до 2030....
-
Београд, 27. фебруар 2020.Усвојена Стратегија о економским миграцијама
-
Београд, 20. фебруар 2020.Влада утврдила Предлог закона о правима бораца
-
Београд, 20. фебруар 2020.Садња дрвећа најефикаснији одговор на климатске промене
-
Београд, 14. фебруар 2020.Продужен Кинески фестивал светла
-
Београд, 13. фебруар 2020.Привремени боравак за странце потребне домаћој привреди