П:
О:
Читај ми
Влада јединствена у свим кључним одлукама
Београд,
20. мај 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић у интервјуу за дневни лист "Данас" говори о раду Владе Србије, сменама директора у банкарском сектору и приватизацији банака, царинским стопама, Закону о осигурању, односу са Европском унијом и Црном Гором. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Функционисање Владе Србије:
- У свим кључним одлукама Влада је до сада била јединствена. Сви партнери у Влади имају одрешене руке да оно што су обећавали грађанима у кампањи сада могу да остваре у пракси. Ако се нешто спорије ради то није резултат несарадње у врху, већ због администрације која је доста трома, али то је наслеђе претходних влада. Многе ствари се не коче у врху, као што народ мисли, него у средини и на дну администрације. Многи нису дорасли послу и у плану је да реформишемо јавну управу. Смена директора Војвођанске банке:
- Војвођанска банка може далеко више него што је претходни менаџмент урадио. Њен потенцијал је далеко већи. Банка је имала неке губитке у оперативним трошковима које није исказала у званичним билансима банке. Да би банка ојачала, предложен је нови менаџер који је дошао из ХВБ банке, један од највећих стручњака у Србији, иначе дугогодишњи радник Војвођанске банке који познаје тај систем. Држава је већински власник и желимо да Војвођанска банка буде јаче него што је била и због тога смо сматрали да треба да је води неко ко ће да отклони пропусте у раду директора. Приватизација Војвођанске банке:
- То питање разматраћемо тек након њеног реструктурирања. Треба да се донесе план који подразумева рационализацију трошкова како би банка ојачала. Када се он реализује, онда ћемо да размишљамо о томе. Ове године сигурно неће бити конкретних потеза у том правцу. Смена директора Комерцијалне банке и могућност да смене директора банака пољуљају поверење грађана у банкарски сектор:
- Пракса је већ показала да неће. Ја очекујем даље јачање поверења у банке. Што се тиче Комерцијалне банке, она је добар део садашње снаге изградила на државној подршци. Времена су се изменила и више нема државних депозита ни у једној банци. Самим тим потребно је да банку води стручњак коме у раду неће бити потребне политичке везе, већ знање да се банка уклопи у савремени банкарски систем у коме данас владају потпуно друга правила у односу на деведесете. Царинске стопе:
- Ми већ сада имамо превише ниске царинске стопе и ја сам на то упозоравао, још док сам био гувернер, да можемо имати проблем дефицита због снижавања царинских стопа. Сада је питање како изаћи из тог проблема. На дуги рок решење је у повећању извоза, а на кратки рок извоз не може тако да порасте да би се смањио раст спољнотрговинског дефицита. Ми ћемо припремити опсежну анализу спољнотрговинских кретања у Србији и предложићемо конкретна решења. Неке царине могу да се снизе, пре свега на сировине од алуминијума и челика. С друге стране, имамо проблем што су спуштене царинске стопе за оне производе за које није имало потребе да се снизе. Ми нисмо ни кандидат за улазак у ЕУ, нити смо члан СТО, и било је непотребно због хармонизације са Црном Гором да их толико смањимо.
Налог за поновну наплату пореза на екстрапрофит Мобтелу:
- Када тај процес буде формално правно окончан јавност ћемо обавестити о исходу.
О разлозима због којих НБС врши контролу осигуравајућих друштава:
- Правити нову независну агенцију у Србији одузело би много времена, новца из буџета, а контрола осигуравајућих друштава не би кренула пре јуна следеће године. Значи, изгубили бисмо барем годину дана. Из прагматичних разлога, улога контроле осигуравајућих друштава је поверена НБС. Није најважније ко врши надзор, већ на који начин га врши. НБС има средстава да адекватно награди људе и има потребну инфраструктуру. Са друге стране, она је независна и неће бити уплива политике у контролу осигуравајућих друштава.
Процес прикључења ЕУ:
- Надам се да ће у наредних годину дана бити решен коначни статус државне заједнице СЦГ, јер се сада налазимо у својеврсном вакууму. Можемо да се заваравамо, али све док Србија не буде имала потпуно чисте односе са Црном Гором, било у функционалној државној заједници или као две одвојене државе, неће се битно приближити ЕУ. Можемо у Србији направити и економско чудо, али нас то неће приближити ЕУ због нерешених институционалних проблема са Црном Гором. Тек када се то питање реши, кренуће брзи процес интеграције у ЕУ. Све до тада биће политичке фразе и међусобна препуцавања, једном речју беспотребно губљење и енергије и времена.
- У свим кључним одлукама Влада је до сада била јединствена. Сви партнери у Влади имају одрешене руке да оно што су обећавали грађанима у кампањи сада могу да остваре у пракси. Ако се нешто спорије ради то није резултат несарадње у врху, већ због администрације која је доста трома, али то је наслеђе претходних влада. Многе ствари се не коче у врху, као што народ мисли, него у средини и на дну администрације. Многи нису дорасли послу и у плану је да реформишемо јавну управу. Смена директора Војвођанске банке:
- Војвођанска банка може далеко више него што је претходни менаџмент урадио. Њен потенцијал је далеко већи. Банка је имала неке губитке у оперативним трошковима које није исказала у званичним билансима банке. Да би банка ојачала, предложен је нови менаџер који је дошао из ХВБ банке, један од највећих стручњака у Србији, иначе дугогодишњи радник Војвођанске банке који познаје тај систем. Држава је већински власник и желимо да Војвођанска банка буде јаче него што је била и због тога смо сматрали да треба да је води неко ко ће да отклони пропусте у раду директора. Приватизација Војвођанске банке:
- То питање разматраћемо тек након њеног реструктурирања. Треба да се донесе план који подразумева рационализацију трошкова како би банка ојачала. Када се он реализује, онда ћемо да размишљамо о томе. Ове године сигурно неће бити конкретних потеза у том правцу. Смена директора Комерцијалне банке и могућност да смене директора банака пољуљају поверење грађана у банкарски сектор:
- Пракса је већ показала да неће. Ја очекујем даље јачање поверења у банке. Што се тиче Комерцијалне банке, она је добар део садашње снаге изградила на државној подршци. Времена су се изменила и више нема државних депозита ни у једној банци. Самим тим потребно је да банку води стручњак коме у раду неће бити потребне политичке везе, већ знање да се банка уклопи у савремени банкарски систем у коме данас владају потпуно друга правила у односу на деведесете. Царинске стопе:
- Ми већ сада имамо превише ниске царинске стопе и ја сам на то упозоравао, још док сам био гувернер, да можемо имати проблем дефицита због снижавања царинских стопа. Сада је питање како изаћи из тог проблема. На дуги рок решење је у повећању извоза, а на кратки рок извоз не може тако да порасте да би се смањио раст спољнотрговинског дефицита. Ми ћемо припремити опсежну анализу спољнотрговинских кретања у Србији и предложићемо конкретна решења. Неке царине могу да се снизе, пре свега на сировине од алуминијума и челика. С друге стране, имамо проблем што су спуштене царинске стопе за оне производе за које није имало потребе да се снизе. Ми нисмо ни кандидат за улазак у ЕУ, нити смо члан СТО, и било је непотребно због хармонизације са Црном Гором да их толико смањимо.
Налог за поновну наплату пореза на екстрапрофит Мобтелу:
- Када тај процес буде формално правно окончан јавност ћемо обавестити о исходу.
О разлозима због којих НБС врши контролу осигуравајућих друштава:
- Правити нову независну агенцију у Србији одузело би много времена, новца из буџета, а контрола осигуравајућих друштава не би кренула пре јуна следеће године. Значи, изгубили бисмо барем годину дана. Из прагматичних разлога, улога контроле осигуравајућих друштава је поверена НБС. Није најважније ко врши надзор, већ на који начин га врши. НБС има средстава да адекватно награди људе и има потребну инфраструктуру. Са друге стране, она је независна и неће бити уплива политике у контролу осигуравајућих друштава.
Процес прикључења ЕУ:
- Надам се да ће у наредних годину дана бити решен коначни статус државне заједнице СЦГ, јер се сада налазимо у својеврсном вакууму. Можемо да се заваравамо, али све док Србија не буде имала потпуно чисте односе са Црном Гором, било у функционалној државној заједници или као две одвојене државе, неће се битно приближити ЕУ. Можемо у Србији направити и економско чудо, али нас то неће приближити ЕУ због нерешених институционалних проблема са Црном Гором. Тек када се то питање реши, кренуће брзи процес интеграције у ЕУ. Све до тада биће политичке фразе и међусобна препуцавања, једном речју беспотребно губљење и енергије и времена.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи