Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић саопштила је да најновија истраживања показују да би на референдуму, ако би био одржан данас са питањем "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?", 54 одсто грађана наше земље гласало потврдно.
П:
О:
Читај ми
Стабилно висока подршка чланству Србије у ЕУ – 54 одсто "за"
Београд,
22. јануар 2020.
Јоксимовић је, поводом резултатa најновијег испитивања јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије", које је спровело Министарство за европске интеграције, истакла и да би 24 одсто грађана гласало против, 12 одсто не би гласало, а 10 одсто не зна шта би одговорило на ово питање.
Истраживање је рађено према стандарду Евробарометра и у њему је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, навела је министарка.
Према њеној оцени, најновији подаци показују да се наставља тренд стабилне натполовичне подршке наших грађана европским интеграцијама, будући да су и у претходне две године одговори на слично питање били готово идентични.
Сам процес је једно, а крајњи циљ друго, пут може бити тежак, захтеван, не увек лак и политички компликован, али је путовање исплативо због крајњег циља до кога треба да стигнете и где мислите да треба да будете. Због тога је подршка можда нижа у смислу процеса, али када питате људе - а да ли сте за пуноправно чланство – 54 одсто грађана каже да је апсолутно "за", појаснила је Јоксимовић.
Она је истакла да од 2014. године, кроз истраживања које Министарство за европске интеграције спроводи два пута годишње по стандарду Евробарометра, на референдумско питање о чланству Србије у ЕУ позитивно се изјашњавало 46, па 44 одсто грађана.
На истраживања 2015. године позитивно се изјаснило 49 и 48 процената, 2016. године 41 и 47 одсто, 2017. године 49 и 52 процента, када је поново почео тренд натполовичне подршке, да би 2018. било забележено 55 процената у оба истраживачка периода, а у првој половини 2019. године 53 процента.
Уверена сам у то да је већинска подршка грађана процесу европске интеграције резултат системског спровођења реформи у областима које су од значаја за бржи пут Србије ка чланству у ЕУ, пре свега у равномерном и одрживом регионалном развоју, уз добро планирање и релативно висок ниво искоришћености фондова Европске уније, поручила је Јоксимовић.
Она је додала да је корист коју грађани, локалне заједнице и држава у целини имају од тих пројеката видљива и да значајно доприноси бољем квалитету свакодневног живота.
За 48 одсто испитаника, чланство у Европској унији било би корисно за Србију (за 38 одсто корисно и још за 10 одсто веома корисно).
Грађани појам ЕУ повезују са већим могућностима за запошљавање и бољом будућношћу за младе (по 16 одсто), могућности путовања унутар Европске уније (15 одсто), те уређенијим друштвом (10 одсто).
Имајући у виду да су у претходној години отворена још два поглавља у преговорима о чланству у ЕУ, да се успешно ради на реализацији пројеката које финансира Европска унија, јасно је да то грађанима даје основ да се о европској интеграцији наше земље изнова, у континуитету, одређују позитивно.
Јоксимовић је нагласила да је, сагледавајући све елементе политике проширења, како позитивне и оне на које можемо својим радом да утичемо, тако и укупни шири политички контекст, важно да очекивања грађана буду реална и усмерена на користи које од тог процеса могу да имају и пре самог чланства наше земље у Унији.
Када је реч о вишегодишњим истраживањима Министарства, јасно је да је можда и најстабилнији позитиван податак онај који говори управо о рационалном односу грађана према питању европских интеграција, навела је она и додала да чак 73 одсто испитаника подржава реформе које воде у чланство у ЕУ и сагласни су да би их требало спроводити и да их Унија не поставља као услов.
Према њеним речима, грађани сматрају да су реформе важне за њихову добробит и стварање боље и уређеније Србије, али и да су инструмент за чланство у Европској унији.
Као реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (19 одсто), реформу здравственог система (17 одсто), бољу заштиту људских права, те реформу правосуђа (по 13 процената).
Говорећи о претприступним фондовима ЕУ, Јоксимовић је подсетила на то да Србија предњачи у региону по искоришћености новца који јој је на тај начин стављен на располагање, што је годишње око 200 милиона евра.
Она је посебно истакла да су као приоритети за финансирање из ИПА фондова за 2019. и 2020. годину предложени пројекти који доприносе даљем напретку у области јачања конкурентности привреде, владавине права, заштите животне средине и борбе против климатских промена, смањења незапослености и укупног друштвеног развоја.
О томе да се ови фондови делотворно и правовремено користе говори и податак да је, када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 26 одсто испитаника препознало да је Европска унија највећи донатор нашој земљи.
На другом месту, према перцепцији грађана, налази се Русија, на трећем Кина и на четвртом Јапан са 23, 20 и 8 процената. Готово сваки трећи грађанин Србије зна за бар један пројекат финансиран из ЕУ фондова (њих 31 одсто) и то најчешће за пројекте из области заштите животне средине (15 одсто), образовања (14 одсто) и здравства (12 одсто).
Званични подаци говоре о томе да су од 2000. године до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије.
Појединачно гледано, Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.
И овог пута, највећи проценат грађана, њих 62 одсто, сматра да би односе Београда и Приштине требало решавати независно од очекивања Европске уније и процеса европских интеграција.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији