Вукосављевић је, образлажући пред посланицима измене поменутог закона, истакао да ће се директори установа културе бирати на конкурсу који се расписује најкасније 60 дана пре истека мандата директора и објављује на сајту Националне службе за запошљавање, на огласној табли или у просторијама установе.
Кандидати за директоре морају имати високо образовање и најмање пет година радног искуства у култури, а једна особа може бити вршилац дужности најдуже годину дана, рекао је министар.
Он је додао да се изменама закона ствара правни основ за даље систематско уређење манифестација, као и да се прописују обавезни софтвери за дигитализацију културног наслеђа.
Уметничка игра је, како је оценио, једна од најтежих професија, и неопходно је уредити специфичност положаја играча.
Запосленима у установама културе којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем радни однос престаје испуњењем услова за старосну пензију, и то ако послодавац не може да обезбеди друго радно место за које та особа испуњава услове, нагласио је министар.
Према његовим речима, изменама закона предвиђено је да Министарство води централизовану и јавно доступну евиденцију удружења у култури у електронском облику.
У изменама Закона о култури наведено је да у културне делатности поред књижевности, музике, ликовне уметности, уметничке фотографије или позоришта, спадају и мултимедија, мјузикл, циркус, пантомима, улична уметност или делатност у области непокретних културних добара.
Министар је, говорећи о Предлогу закона о архивској грађи, истакао да Србија до сада није имала такав закон, те да ће он дефинисати положај и надлежности архива у Србији.
Архивски фонд Србије дефинисан је као сва архивска грађа која се налази на територији Србије, али и грађа која представља део културног наслеђа Србије, а налази се ван њене територије.
Тим законом би, између осталог, било прописано да је Државни архив Србије дужан да води електронски архив у Државном центру за чување и управљање подацима, а прописује се и да архиви морају имати планове заштите у ванредним ситуацијама.
Закон прописује да је архивска грађа доступна за коришћење 30 година од њеног настанка, док је архивска грађа која се односи на одбрану земље и националну безбедност доступна после 50 година.
Као јавни архиви наведени су Државни архив Србије, Архив Југославије, Војни архив, покрајински архиви Војводине и Косова и Метохије, међуопштински архиви и архиви јединица локалне самоуправе, који, осим Војног архива, чине мрежу архива Србије.
Посланици треба да потврде и Споразум између влада Србије и Руске Федерације о предаји петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља Србији и слика Николаја Константиновича Рериха Русији.