Министарство културе и информисања Владе Републике Србије организовало је данас презентацију "Временске линије културе Републике Србије и Срба ван матице".
П:
О:
Читај ми
Представљена „Временска линија културе Републике Србије и Срба ван матице“
Београд,
16. јануар 2020.
Презентацију је реализовао Завод за проучавање културног развитка са циљем да на интернету представи најважније личности, догађаје и објекте културе наше земље и српског народа.
Помоћник министра културе и информисања за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва Дејан Масликовић изјавио је том приликом да је идеја о томе настала у Сектору за дигитализацију у време када је планирана израда „Претраживача културног наслеђа“.
Он је објаснио да је тада, заједно са Кабинетом премијерке Ане Брнабић, разматрано да ли може да се направи нека врста „хакатона“, где би се млади програмери, студенти и стартап компаније бавиле израдом „Временске линије“.
Према његовим речима, ипак је одлучено да то буде у једној установи културе која се дуго бави истраживањем и радом и поседује инфраструктуру за развој пројекта, с обзиром на то да се на „Временској линији“ налазе чињенице, верификовани подаци и информације.
Директор Завода за проучавање културног развитка Вук Вукићевић рекао је да „Временска линија“ има за циљ да на интернету на једном месту представи најзначајније личности, догађаје и објекте наше културе, додајући да је тим Завода радио на том пројекту у последњих годину дана.
„Временска линија“ обухвата период од преисторије до данашњих дана и тако представља континуитет, домете и ширину културе Србије и Срба који живе ван наше државе, указао је он.
Вукићевић је навео да одреднице могу да се претражују према захтевима корисника, тако да ће интернет сајт омогућити таговање, при чему је остављена могућност да буду дефинисани различити тагови.
У овом тренутку, како је подвукао, посебно је одређен таг за жене које су биле актуелне на пољу културе, а приликом таговања добија се и преглед жељеног садржаја.
„Временска линија“ домаћим и страним корисницима представља културно наслеђе и стваралаштво, као и културно наслеђе и стваралаштво српског народа ван матице. Намера је да се тиме укаже на континуитет, ширину и домете српске културе и културе Србије, као и да се подстакне њихово даље проучавање и дијалог о њима.
Пројекат тренутно садржи више од 1.600 појединачних одредница, илустрованих одговарајућим фотографијама и аудио-визуелним материјалима и повезаних како међусобно, тако и са спољашњим изворима.
Одреднице су представљене на српском језику, на ћириличком и латиничком писму, а већи део садржаја је преведен и на енглески језик. Планира се да све одреднице буду доступне на енглеском, а затим и на другим светским језицима.
Садржај „Временске линије“ може бити претраживан према категоријама, одређеним према областима културне и уметничке делатности (архитектура, аудио-визуелне уметности, визуелне уметности, извођачке уметности, књижевност, културно наслеђе, манифестације, медији, музика, наука, установе).
Претраживање је могуће вршити и према таговима, који омогућавају претрагу према посебним интересовањима корисника.
Садржај се развија у складу са принципима обухватности, репрезентативности и доступности широком кругу корисника. Пројекат је у овом тренутку у почетној фази и отворен је за континуирано унапређивање.
У складу са тим, „Временска линија“ садржи опцију за предлагање нових одредница или допуну постојећих, чиме се омогућава да сви заинтересовани понуде своје предлоге који би допринели томе да „Временска линија“ у што већој мери одговори на задатак представљања и промишљања целине културе наше земље и народа.
Овај пројекат ће приближити културу свим грађанима Србије, а посебно деци и млађим генерацијама, као и туристима који посећују нашу земљу.
Завод за проучавање културног развитка је учествовао и у развијању интерактивне мапе културе Србије, као сегмента "Претраживача културног наслеђа" и том приликом је сарађивао са Министарством културе и информисања и Републичким геодетским заводом.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...