Потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је да ће у оквиру новог инвестиционог плана "Србија 2025", чија укупна вредност износи 14 милијарди евра, у транспортну инфраструктуру бити уложено девет милијарди евра.
П:
О:
Читај ми
Грађевинарство највећи мотор развоја Србије
Београд,
13. јануар 2020.
Михајловић је, у интервјуу за дневни лист „Политика“, упутила позив свим домаћим грађевинским фирмама и предузетницима да се добро припреме за следећих неколико година јер ће, како је поручила, бити доста посла.
Према њеним речима, овај инвестициони програм најбоље говори о томе како Влада и председник Републике Александар Вучић виде шта је најважније за будућност наших грађана.
Када имамо добре путеве и нове пруге лако се стиже до било ког другог града у Србији или региону, а ту млади људи имају боље услове за живот и мање разлога да размишљају о одласку из Србије, оценила је она.
Према њеним речима, приближно пет милијарди евра биће уложено у путеве, и то укључује наставак градње ауто-путева Прељина–Пожега, Сремска Рача–Кузмин као дела ауто-пута ка Сарајеву, Појате–Прељина (Моравски коридор), ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума–Шабац–Лозница.
Такође, како је додала, ту је и почетак градње ауто-пута Ниш–Мердаре–Приштина, Београд–Зрењанин, планирано је и повезивање централне са источном Србијом преко Шумадијског коридора, повезивање Ваљева са ауто-путем „Милош Велики“, као и изградња више брзих саобраћајница, укључујући Сомбор–Кикинда–Врбас и Пожаревац–Велико Градиште–Голубац.
Наравно, предвиђена је и обнова 5.000 километара локалних и регионалних путева широм Србије, истакла је Михајловић, додајући да је за улагања на железници предвиђено више од 3,5 милијарди евра, а у водном саобраћају приближно 274 милиона евра.
Према њеним речима, то укључује изградњу нове луке у Београду и проширивање капацитета лука у Новом Саду, Сремској Митровици, Богојеву и Прахову.
Михајловић је указала на то да је приоритет за железницу завршетак модернизације Коридора 10 од Београда до Ниша и то за брзине до 200 километара на час, као и даље до Димитровграда и Прешева.
Србија би оваквом пругом постала главна транспортна рута за железнички саобраћај између централне Европе и грчких лука Пиреј и Солун. Ту је и обнова барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором, дужине око 210 километара, коју ћемо радити заједно са “Руским железницама”, навела је она.
Такође, потпредседница Владе је напоменула да се наставља градња брзе пруге од Београда до Будимпеште, као дела кинеског глобалног пројекта "Појас и пут", где треба да почну радови и на деоници од Новог Сада до Суботице.
Чека нас и изградња новог диспечерског центра на железници, где ће се из једног места на најмодернији начин управљати читавом железницом у Србији. Почињемо и изградњу интермодалног терминала у Батајници којим би се повезали различити видови транспорта, објаснила је Михајловић.
Поред тога, како је додала, приоритет је и реализација пројекта изградње метроа, којим би се дугорочно унапредио саобраћај у Београду.
Потпредседница Владе је навела и да ће бити улагано у ваздушни саобраћај, где је у фокусу развој Аеродрома „Морава“ код Краљева, на којем ће се градити нова писта, а од овог аеродрома очекује се да буде центар за развој карго саобраћаја, чему ће допринети и градња Моравског коридора.
Михајловић је поручила да нема намеру да одустане од провере сваког динара који је утрошен за изградњу Коридора 10, додавши да је анализа у изради, али није завршена јер још нису окончани сви радови на Коридору 10.
Она је рекла да су остали радови који не утичу на безбедан саобраћај, али који морају да се заврше како би се додатно обезбедиле и осигурале све позиције како у Грделичкој клисури, тако и на делу ауто-пута на изласку из Сићевачке клисуре.
И ти радови ће трајати читаве ове године. У овом тренутку знамо да је до сада на изградњу источног крака Коридора 10 (Е 80) од Ниша до Димитровграда потрошено 485 милиона евра, а на изградњу јужног крака Коридора 10 (Е 75) од Ниша до Прешева 630 милиона евра, нагласила је она.
Потпредседница Владе је, говорећи о потреби доношења специјалног закона о инфраструктури, истакла да је једини циљ тог закона убрзање градње, а да они који критикују то чине јер никада нису радили на пословима инфраструктуре.
Михајловић је навела да је једини разлог за доношење овог закона брзина и спречавање непотребног губљења времена, указавши на то да је на основу досадашњег искуства закључено да је велики део времена изгубљен на решавање имовинско-правних односа пре издавања потребних дозвола за путеве, пруге и слично.
И то је био један од главних разлога за кашњења, а немамо времена за бацање. Министарство у својим плановима за 2020. годину и наредне две године има пројекте вредне око пет милијарди евра, од нових ауто-путева, пруга, брзих саобраћајница, рехабилитације 5.000 километара регионалних и локалних путева, нагласила је Михајловић.
Она је истакла да су све то пројекти линијске инфраструктуре који се граде у дужинама од неколико десетина и стотина километара и на неколико хиљада катастарских парцела.
И овај закон је неопходан само како бисмо убрзали ствари, од процеса прибављања земљишта, до издавања неопходних дозвола и убрзања јавних набавки неопходних за реализацију ових пројеката од значаја за Србију. Нема другог разлога, навела је она.
Према њеним речима, грађевинарство је и даље највећи мотор развоја Србије, а резултати у тој области у 2019. години наставак су вишегодишњег тренда који је покренут реформама у грађевинарству и ефикаснијом реализацијом инфраструктурних пројеката.
Потпредседница Владе је истакла да је зато Србија данас девета на свету по издавању електронских грађевинских дозвола, док је вредност изведених радова у грађевинарству повећана од 2014. до 2018. године са 202 милијарде динара на 332 милијарде динара.
Михајловић је навела и да је учешће грађевинарства у БДП-у повећано у том периоду са 3,2 одсто на 4,5 одсто, а у 2019. години премашиће пет одсто.
Такође, она је напоменула да је само у трећем кварталу 2019. године регистрован раст вредности изведених грађевинских радова од 40 одсто, што је највећи забележен раст, а имаћемо још већи раст у последњем кварталу.
У октобру смо поново оборили рекорд по броју издатих грађевинских дозвола у једном месецу, чак 2.433, а у читавој 2019. години укупно је издато више од 21.000 грађевинских дозвола, закључила је Михајловић.
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Изузетно велико интересовање страних инвеститора за улагање у...
-
Београд/Венеција, 19. април 2024.Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...