Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је да Влада низом мера ради на побољшању услова за повратак људи из дијаспоре у Србију, истичући да овај демографски феномен није проблем само Србије, већ и држава у региону и шире.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је да Влада низом мера ради на побољшању услова за повратак људи из дијаспоре у Србију, истичући да овај демографски феномен није проблем само Србије, већ и држава у региону и шире.
Брнабић је синоћ, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), подсетила на то да је прошле године у децембру одржала прву конференцију са младима из дијаспоре.
Том приликом jе, како је објаснила, са младима који студирају на 50 најбоље рангираних универзитета у свету и онима који имају своје компаније у иностранству разговарано о томе шта би држава могла да уради да се они врате у земљу.
Према њеним речима, поједини учесници конференције су напоменули да је један од проблема у томе што у случају да одлуче да се врате у Србију могу да унесу имовину до 5.000 евра, а на све остало морају да плате царину.
Међутим, то се променило и сада уколико је неко био у иностранству 10 година у земљу може да унесе 20.000 евра, прецизирала је премијерка и додала да су млади изнели предлог о оснивању агенције која ће им пружати информације о томе где могу да узму личну карту, какво је здравствено осигурање и како да нострификују дипломе.
Брнабић је најавила да ће у петак одржати следећу годишњу конференцију, којој ће присуствовати 400 младих људи, а на којој ће бити представљен програм ''Тачка повратка''.
Она је напоменула да је Влада усвојила и предлог закона којим се убрзава нострификација диплома, како би се тај процес скратио са 90 на 60 дана.
Према њеним речима, за првих 500 најбоље рангираних факултета на свету биће уведено аутоматско признавање диплома за осам дана, при чему ћемо од 1. јануара увести еНострификацију, која ће омогућити електронску пријаву, праћење статуса и контролу да ли Агенција за акредитацију даје нострификацију на време.
Такође, од 1. јануара, компанија која запосли нашег грађанина који се вратио из иностранства и обезбеди му примања у висини три просечне плате, у првих пет година је ослобођена плаћања 70 одсто пореза на зараде и доприноса за ПИО, објаснила је Брнабић.
На овај начин, како је подвукла, шаљемо јасну поруку и дајемо мотивацију компанијама да траже наше људе у дијаспори и да их враћају у Србију.
Истовремено, она је оценила да су плате у Србији много боље у поређењу са ранијим годинама, наводећи да је, на пример, зарада доктора специјалисте 2012. године износила 67.540 динара, а данас је 96.270 динара, што је увећање од 42,5 одсто.
Брнабић је подсетила на то да су 2012. године медицинске сестре и техничари имали плату од 32.454 динара, а данас 49.242 динара, што је повећање од 51,7 одсто.
Према њеним речима, плате ће континуирано расти у 2020. и 2021. години јер имамо реалан раст на здравим основама.
Она се осврнула и на минималну цену рада, истичући да је она континуирано расла од 2016. године и данас износи више од 30.000 динара.
Такође, како је подсетила, минимална плата 2008. године је била 159 евра, 2013. године 177 евра, између 2008. и 2013. године се повећала 11 одсто, док је од 2013. до сада повећана 44 одсто.