Министарство културе и информисања Владе Републике Србије представило је данас три успешна пројекта дигитализације, који су пример добре праксе у презентацији културног наслеђа коришћењем савремених технологија.
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије представило је данас три успешна пројекта дигитализације, који су пример добре праксе у презентацији културног наслеђа коришћењем савремених технологија.
У питању су пројекти компаније „Зумоко“, која је, у сарадњи са Музејом Војводине, направила апликацију „Златни шлем“ – интерактивни стрип о открићу чувених римских шлемова, а са Народним музејом из Зрењанина апликацију „Визије музеја“, интерактивни водич кроз сталну поставку.
Музеј позоришне уметности Србије представио је електронску базу театрографских података о српском позоришту од првих професионалних представа до данас – Театрослов.
Ови пројекти подржани су од стране ресорног министарства, чији је стратешки циљ у области дигитализације остваривање видљивости и доступности културног наслеђа наше земље.
Присутнима су се том приликом обратили помоћник министра за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва Дејан Масликовић, представник Музеја позоришне уметности Србије Ирина Стојковић Кикић, директор Народног музеја у Зрењанину Јелена Гвозденац Мартинов и Тара Миљевић у име компаније "Зумоко".
Пројекти музеја у Зрењанину и Новом Саду пример су за то како се информационе и комуникационе технологије успешно користе за представљање културног наслеђа и младе генерације на њима прихватљив начин привлаче у установе културе.
То, такође, доказује да су наше установе спремне за дигиталну трансформацију културе, уз константни рад на заштити и очувању културних добара.
Гвозденац Мартинов је истакла да је мотив за увођење нових технологија у активности музеја био жеља да се разбије баријера између посетилаца и музејских поставки или самих музеја.
Према њеним речима, намера је била да се прво преко света технологије и игре привуку деца, а да затим она поведу своје родитеље и тако врате публику у музеје.
Стојковић Кикић је указала на значај чувања театрографских података јер је позориште таква врста уметности где све нестаје кад се завеса спусти.
Она је напоменула да се о дигитализацији размишљало од почетка 21. века, с тим што је 2008. база постала доступна онлајн, док је ове године Театрослов укључен у портал kultura.rs.
На тај начин, како је објаснила, он је постао претражив за најшири круг корисника заинтересованих за националну културну баштину присутну на интернету.
Масликовић је указао на то да је Музеј позоришне уметности пример за то како је мала установа културе са скромним средствима, уз поштовање свих препорука Министарства и правних прописа, успела да дигитализује комплетан фонд, заштити га воденим жигом и да све буде јавно доступно.