Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић отворио је данас научну конференцију „Четврта индустријска револуција“, истакавши значај инжењерског знања, најснажнијег ресурса Србије.
П:
О:
Читај ми
Без јаког инжењерства нема јаке Србије
Београд,
13. децембар 2019.
Поповић је на конференцији коју је организовао Савез инжењера и техничара Србије, оценио да наша земља нема нафту, гас, ни злато, али поседује „друго злато“, а то су њени инжењери.
Инжењерска школа на универзитетитима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу је нешто најреспектрабилније што Србија данас има, истакао је Поповић.
Он је рекао да је Европска Унија иновације поставила за свој приоритет у наредних 20 година и да је економија заснована на иновацијама стратешки циљ Европе, у чему наша земља препознаје своју велику развојну шансу.
Министар је подсетио на то да је „Гугл“ на основу истраживања које је извела најреспектабилнија светска истраживачка организација, препознао потенцијал наших инжењера као један од водећих у целом свету.
Овај извештај показује да Србија има највећи број ИТ инжењера по глави становника на свету. Извоз ИТ производа и услуга износи преко милијарду и по евра, а такође бележимо и годишњи раст од 25 одсто у области ИТ већ неколико година заредом, рекао је министар.
Поповић је, такође, подсетио на то да је, према истраживању најрелевантније организације за истраживање иновационих стартап екосистема, Стартап Џинома из Сан Франциска, Србија проглашена за једно од пет најбољих места у Европи за инжењерске иновације.
Министар је нагласио да Србија треба да сачува своју традиционалну индустрију, да је дигитално трансформише, али истовремено да уложи напоре како би изградила нове и модернизовала постојеће индустријске капацитете на „паметним основама“.
За две године смо успели да буџет за иновације увећамо 10 пута, а сигуран сам да ћемо тренд буџетског увећања од 35 одсто наставити и у будућности, рекао је он и додао да иновације иду руку под руку са инжењерством и економијом.
Од кључне је важности да наука буде усмерена ка економији и да се финансира из привредних ресурса. Зато је неопходна симбиоза привреде и индустрије на једној страни и науке и иновација на другој, указао је он.
Неопходно је да теме попут вештачке интелигенције, машинског учења, блокчејна, интернета ствари, пронађу адекватно место у истраживачким организацијама и на факултетима, рекао је министар и додао да је у том процесу неопходно радити на јачању комуникационих стартегија.
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији
-
Алибунар, 16. април 2024.Почиње изградња новог вртића у Алибунару
-
Осечина, 16. април 2024.У инфраструктуру општине Осечина уложено више од 90 милиона...
-
Београд, 16. април 2024.Обележен Дан сећања на владавину цара Душана
-
Београд, 16. април 2024.Сарадња са Корејом на развоју БИО4 кампуса
-
Београд, 15. април 2024.Наставак рада на ојачавању заштите жена од сваке врсте родно...