Делегација Министарства културе и информисања Владе Републике Србије, предвођена министром Владаном Вукосављевићем, учествује на 8. међународном културном форуму, који се од 14. до 16. новембра одржава у Санкт Петербургу.
П:
О:
Читај ми
Делегација Министарства културе на Међународном форуму у Русији
Београд/Санкт Петербург,
14. новембар 2019.
Вукосављевић се приликом свечаног отварања сусрео са заменицом руског премијера Олгом Голодецом, министром културе Владимиром Мединским, на чији позив и борави у Санкт Петербургу, као и са специјалним представником председника Путина за међународну културну сарадњу Михаилом Швидкојем.
Скуп у Санкт Петербургу, под покровитељством Владе Руске Федерације, Министарства културе и Града Санкт Петербурга, препознат је као културни догађај светске класе јер привлачи хиљаде културних стручњака из целог света.
Овогодишња главна тема форума је „Културни кодови у глобализујућем свету“, а осим тога расправља се и о културној иницијативи на регионалном, федералном и глобалном нивоу, као и о развоју међународне сарадње у области културе.
У оквиру санктпетербуршког културног форума, одржава се и Форум словенских култура, који обележава 15 година постојања и чији је актуелни председавајући министар Вукосављевић.
Вукосављевић је на отварању изложбе „100 словенских романа“ истакао да је у времену глобализације, кад се тежи успостављању једне униформне културе, било неопходно да се формира организација која ће дати простор појединачним националним културама и којој ће циљ бити неговање различитих културних образаца и језика словенских народа.
Форум словенских култура постоји 15 година и све јачим еланом ради на бољем међусобном упознавању словенских земаља, њихових уметничких језика и традиције, рекао је министар.
Према његовим речима, пројекат „100 словенских романа“, којим се словенски народи упознају са литерарним савременим стваралаштвом, представља један од најважнијих пројеката Форума словенских култура, организације која окупља словенске земље и промовише њихове културе.
Овим пројектом, како је предочио, започиње интензивна књижевна размена између словенских народа и отвара се могућност стварања шире европске публике која ће, по први пут у том формату, имати прилику да упозна токове модерне словенске литературе.
Он је прецизирао да овај велики подухват уједињује 108 словенских аутора, девет словенских језика и више десетина преводилаца на комплексном задатку представљања најбољих словенских романа од периода пада Берлинског зида.
Едиција „100 словенских романа“ добар је показатељ изражајног богатства савремене словенске књижевне сцене, нагласио је Вукосављевић и додао да она има изузетну важност за учвршћивање веза међу словенским народима.
Министар је посебан акценат ставио на јачање контаката међу ауторима, преводиоцима, критичарима и публиком, подвукавши да размена која се остварује даје јединствену слику саткану од мноштва модерних књижевних гласова.
Едицијом „100 словенских романа“, како је рекао, отварамо врата разумевању тема, мотива и стилова који настају на словенским језицима и добијамо увид у специфичне погледе на историјске, друштвене и културне прилике у словенским земљама, али и шире.
Вукосављевић се осврнуо и на успех са којим Србија учествује у реализацији овог пројекта, подвукавши да су српски писци најпревођенији, одмах иза руских аутора.
На отварању изложбе „100 словенских романа“, министар се сусрео и са директором Националне библиотеке Вадимом Дудом, а на отварању је говорила и директорка Форума словенских култура Андреа Рихтер, док су писци читали романе.
У оквиру Форума словенских култура, одржана је и Трећа међународна конференција „Културне руте Словена на мапи Европе“, на којој је делегација Србије подржала идеју давања већег значаја женама писцима из словенских земаља.
У складу са тим, Вукосављевић је објаснио да се, с једне стране, овим жели оповргнути мит о искључивој доминацији мушких писаца, а са друге, скреће пажња на нека од неправедно заборављених имена, како у нашим националним, тако и у међународним оквирима.
Према његовим речима, када се српским ауторкама додају и ауторке из осталих словенских земаља, добићемо широку слику о женама писцима словенског света које су у многим случајевима биле у равни са књижевницама других култура, а у неким и испред њих, навео је он.
На конференцији су говорили и министар културе Белорусије Јуриј Бондар, министар културе Северне Македоније Хусни Исмаили и заменица министра културе Руске Федерације Ала Манилова.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...