Министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је да су људи чија су дела заступљена у едицији покушавали и успевали да култури свог народа доприносе на велики начин, и то не само гигантским резултатима које су постигли у својим основним професијама, већ и својом латералном снагом и талентом.
Према његовим речима, едиција представља „развучени дух времена“ који је трајао деценијама и приказује у књижевној форми вишеструке, ренесансне таленте великих људи нашег народа.
Министар је овом приликом најавио и будуће пројекте, објаснивши да се припремају сабрана дела Станислава Кракова, великог српског писца, који је у деценијама био занемарен.
Председник Покрајинске владе Игор Mировић оценио је да смо дуго, па и у књижевности, лутали за идеолошким матрицама које су биле очигледно пролазне и нису у себи садржавале однос према вредностима које смо ми као народ створили.
Управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков рекао је да ове књиге показују способност великих људи који су конституисали ову државу, нацију и ову самосвест.
Директорка ЈП „Службени гласник“ Јелена Триван поручила је да ова едиција показује врсту институционалног и националног јединства у којој су све гране власти, Универзитетска библиотека и издавач уједињени око једне жеље да покажемо српској јавности шта је наша прошлост.
Министарство културе и информисања определило је за овај пројекат 1.000.000 динара на Конкурсу за капитална дела.
Едиција „Прозна дела српских научника“ на више од 5.000 страница, у десет томова и кроз 26 писаца приказује до које мере су реномирани српски научници били и талентовани писци, есејисти, аутобиографи и популаризатори науке.
На једном месту ће се тако наћи веома позната дела „Са пашњака до научењака“ Михајла Пупина, „Кроз васиону и векове“ Милутина Миланковића, „Сулејман и Рокселана“ Радована Самарџића, „Приповетке“ Лазе Лазаревића.
Такође, представљена су и она мање знана: роман „Јегуље“ Михаила Петровића Аласа, „Калуђер и хајдук“ Стојана Новаковића, „Кандор или откровење египатских тајни“ и „Аристид и Наталија“ Атанасија Стојковића, „Голгота“ Владана Ђорђевића, као и „Апсинт“ Горана Милашиновића.