Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић присуствовао је данас представљању фототипског издања "Београдског паримејника", рукописа из времена успостављања аутокефалности Српске православне цркве.
П:
О:
Читај ми
Представљено фототипско издање "Београдског паримејника"
Београд,
17. октобар 2019.
Представљање поменутог рукописа, који су приредили и објавили Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа "Платонеум", одржано је у Крипти Храма Светог Саве.
Реч је о најстаријој књизи у власништву Народне библиотеке Србије, која спада међу најстарије сачуване српске рукописе.
Вукосављевић је истакао да језик и писмо, духовна и свака друга традиција чине основно језгро српског народа и његов су штит и начин да опстане на врло изазовној и опасној историјској сцени.
Он је указао на то да "Београдски паримејник" део тријаде монументалних кодекса ране српске писмености и духовности, при чему су друга два члана те тријаде Мирослављево и Вуканово јеванђеље.
Министар је указао на то да је са Руском Федерацијом постигнут договор да се 166. страница Мирослављевог јеванђеља, која се налази у тој земљи врати у нашу престоницу.
Према његовој оцени, то је велика ствар у симболичком смислу и представља заокруживање мозаика који чине најстарији српски документи.
Он је објаснио да је део стратегије тог министарства, враћање духовног и културног блага у Србију и у све установе које се налазе на српском културном простору.
Вукосављевић је указао на то да се најстарији старословенски језички слој налази у "Београдском паримејнику" и важан је за генерације истраживача који ће анализирати садржај тог кодекса.
Министарство културе је релативно значајним средствима помогло овај пројекат. Штампали смо хиљаду примерака. Од тога сто у луксузној форми како би овај важан културно-историјски споменик могао да буде поклон страним државницима и посланицима културе из целог света, рекао је Вукосављевић.
Он је, говорећи о великом јубилеју - 800-годишњици стицања аутокефалности СПЦ, навео да је тај догађај по својим мотивима, историјским и трансисторијским последицама био најзначајнији тренутак у српској историји.
Према његовим речима, он је представљао темељ за формирање државе, језика, идентитета, националне свести и утемељење свих вредности које смо гајили осам векова.
Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић објаснио је да Паримејник има 108, у већој или мањој мери, оштећених листова различитих димензија, што представља тек приближно 40 одсто првобитног кодекса, а скоро две трећине листова недостаје.
Уредник овог издања Владан Тријић навео је да Паримејник потиче из прве четвртине 13. века, из времена Светог Саве, односно из доба проглашења аутокефалности СПЦ.
Тријић је указао на то да је Паримејник написан у тада северним српским земљама, у области Рашке, напоменувши да се не зна ко је његов наручилац јер запис о његовом настанку није сачуван.
Овај подухват добија додатно на значају будући да ове године славимо 800 година од стицања аутокефалности СПЦ, а ова књига потиче из периода њеног успостављања, нагласио је Тријић.
Паримејник као тип књиге садржи паримије - делове текста из разних књига Старог завета који сведоче о догађајима или садрже поуке или пророштва.
Читање паримија чини саставни део богослужења за веће, посебно за Христове и Богородичине празнике.
Када је реч о калиграфији, то је вероватно најлепше исписани рукопис ране српске писмености чије уставно писмо обележава складни ритам дебелих и танких линија. Његова илуминација је, такође, врхунска у извођењу цртежа, у осећају за декоративност и стилизацију и у погледу одабира и споја елемената.
Његовим фототипским издавањем на достојан начин биће обележен јубилеј осам векова од стицања аутокефалности Српске цркве и заокружен посао на објављивању једног од најважнијих споменика српске писмености.
Министарство културе и информисања за фототипско објављивање Београдског паримејника током две године - 2018. и 2019., издвојило је 5.828.984 динара.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...