Љајић је, приликом отварања конференције "Туризам Србије – Партнерство за бољу будућност", рекао да Србија у наредне две до три године треба да развије још пет дестинација, поред Београда, Новог Сада, Копаоника, Златибора и Врњачке Бање, што би додатно допринело расту туристичког промета.
Реч је, како је навео, о Палићу, Доњем Подунављу, Дивчибарама, Нишу и Сокобањи, подвукавши да Србија мора да прати глобалне трендове у туризму и примењује нове технологије, будући да се више од половине резервација обавља преко интернета.
Према његовим речима, 63 одсто свих страних туриста навело је да је за Србију као дестинацију сазнало преко интернета, док је 73 одсто њих резервисало смештај путем букинга.
Србија своју шансу за развој туризма, како је рекао, треба да тражи и у новим трендовима и праћењу потреба савременог туристе.
Туристи све чешће иду на краће одморе у мање градске средине, које још нису тако популарне дестинације, а на међународном тржишту су престигле путовања на море, објаснио је потпредседник Владе.
Он је оценио да би наша земља своју стратегију у привлачењу туриста требало даље да развија на културно-историјском наслеђу, гостопримству и гастрономији, што су три кључна утиска која наводе страни гости који долазе у Србију.
Љајић је прецизирао да су истраживања Светске туристичке организације и Европске туристичке комисије показала да 75 одсто испитаника наводи пет мотива који су кључни за долазак на неку дестинацију.
Према његовим речима, то су природне лепоте и атракције, гастрономија, градови, упознавање са идентитетом одређене заједнице и на крају аутентично искуство и посебности одређене дестинације.
Он је напоменуо да је прошле године у свету путовало 1,4 милијарде људи, што је пет одсто више него у претходној години, уз оцену да је то ипак мање у поређењу са 2017. годином, када је забележен раст од седам одсто.
На то успоравање утичу геополитичке прилике, протекционистичке мере које поједине земље примењују према другим државама, Брегзит и криза у еврозони, објаснио је потпредседник Владе.
Ипак, како је додао, упркос тешким геополитичким, економским и трговинским условима дестинације су данас далеко доступније него раније, с озбиром на визне олакшице, директне авио-летове, лоукост компаније и велики технолошки развој.
Љајић је предочио да је авио-саобраћај данас заузео потпуни примат у односу на све друге врсте транспорта и чини 58 одсто у укупном тржишту саобраћаја, док је 2000. износио 46 одсто.