Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да су нове инвестиције улог за неупоредиво бољу будућност, али и потврда да све што држава ради на плану поправљања пословног амбијента даје добре резултате.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да су нове инвестиције улог за неупоредиво бољу будућност, али и потврда да све што држава ради на плану поправљања пословног амбијента даје добре резултате.
Мали је истакао да предлози закона о рачуноводству и ревизији, који су данас усвојени у Скупштини Србије, имају за циљ да обезбеде квалитетније финансијско извештавање, што даље треба да подстакне домаћу привреду и привуче још страних инвестиција.
Он је указао на то да ће правна лица бити у обавези да ускладе своје пословање са одредбама новог закона о рачуноводству у року од три године од дана када тај документ ступи на снагу.
Према његовим речима, примењивање Међународних стандарда финансијског извештавања (МСФИ) приликом састављања редовних годишњих извештаја имаће значајан утицај на смањење трошкова правних лица у вези са финансијским извештавањем, обезбедиће лакше пословање и транспарентније и поузданије извештаје.
Министар је објаснио да ће предузетници имати обавезу да рачуноводствене исправе издају искључиво у електронском облику, а е-фактуре биће обавезне почев од 1. јануара 2022. године.
Он је рекао и да је једна од најважнијих новина у Предлогу закона о ревизији то што су јавни надзор над обављањем ревизије и контроле квалитета над радом ревизорске струке обједињени у оквиру једне институције – Комисије за хартије од вредности.
Као земља кандидат за чланицу Европске уније настојимо да ускладимо законе са ЕУ регулативом. У складу са најбољом праксом, поступак ревизије ће се од сада одвијати у три институције, и то у Комори овлашћених ревизора, Одбору за јавни надзор над обављањем ревизије и у Министарству финансија, нагласио је Мали.
Он је навео да данашњим усвајањем новог закона о контроли државне помоћи Србија испуњава обавезе преузете из Споразума о стабилизацији и придруживању, што омогућава да Комисија за контролу државне помоћи стекне статус правног лица, да располаже сопственим буџетом и да за свој рад одговара Скупштини Србије.
Према његовим речима, у закону су јасно истакнути и побројани инструменти доделе државне помоћи ради лакшег сналажења даваоца државне помоћи, а наведене су и ситуације које не представљају државну помоћ.
Скупштинa je усвојилa и Закон о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом, Закон о алтернативним инвестиционим фондовима, као и Закон о изменама и допунама Закона о осигурању депозита.
Мали је рекао да је сет закона који се тиче учешћа и развоја инвестиционих фондова на тржишту капитала Србије додатни стимуланс обезбеђивању још бољих услова за привлачење већег броја учесника на тржишту, као и бољи приступ предузећа изворима финансирања.
Према његовим речима, Закон о отвореним инвестиционим фондовима уређује само отворене инвестиционе фондове са јавном понудом, који улажу у преносиве хартије од вредности, и друштва за управљање овим фондовима, а сви други фондови и облици управљања таквим фондовима регулисани су Законом о алтернативним инвестиционим фондовима.
Креирање повољног регулаторног оквира покретачка је снага за даљи развој приватног и јавног сектора у земљи. Суштина је у унапређењу тржишта капитала, чиме домаће тржиште постаје још атрактивније за стране и домаће инвеститоре, рекао је Мали.
Развој тржишта капитала, како је објаснио, потребан је јер је привредни напредак земље, односно БДП, условљен развојем тржишта капитала, због чега је средином ове године Министарство финансија основало радну групу са задатком да креира Стратегију за развој тржишта капитала.
Мали је навео да је европска будућност стратешки циљ Србије, те да је развој тржишта капитала битан предуслов за испуњење обавеза преузетих у оквиру Преговарачког поглавља 9 – Финансијске услуге, у смислу хармонизације домаћих прописа са прописима ЕУ.
Он је истакао да је, када је реч о најважнијим изменама у Закону о отвореним инвестиционим фондовима, дефинисање инвестиционих јединица уређено у складу са европским законодавством.
Предвидели смо увођење главног и пратећег фонда, а уз дозволу комисије, пратећи отворени фонд моћи ће да уложи најмање 85 одсто своје имовине у главни фонд, објаснио је он.
Мали је рекао да је Законом о изменама и допунама Закона о осигурању депозита, систем осигурања депозита додатно усклађен са међународном праксом и стандардима, као и правним тековинама ЕУ, те је између осталог уведено да на обрачун премије утиче и процењен фактор ризика у пословању сваке појединачне банке и измена основице за обрачун редовне и ванредне премије, као и увођење засебног покрића депонената.