Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је у процесу даљег јачања српске економије потребно и креирање нових пословних прилика за домаће и стране инвеститоре.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је у процесу даљег јачања српске економије потребно и креирање нових пословних прилика за домаће и стране инвеститоре.
Мали је, представљајући Предлог закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом, Предлог закона о алтернативним инвестиционим фондовима и Предлог закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита у Скупштини Србије, подсетио на то да је формирана радна група чији је задатак креирање Стратегије за развој тржишта капитала.
Он је објаснио да је циљ поменутог стратешког документа стварање повољног регулаторног оквира који ће представљати покретачку снагу за даљи развој приватног и јавног сектора у Србији у наредном периоду.
Сви међународни партнери, међу којима су ЕБРД, УНДП, Светска банка и други, већ су изразили недвосмислену подршку у овом процесу и дали конкретне предлоге за сарадњу на развоју тржишта капитала, нагласио је министар.
Према његовим речима, развој тржишта капитала је битан предуслов за испуњење обавеза преузетих у оквиру Поглавља 9 - Финансијске услуге, у смислу даље хармонизације домаћих прописа са регулативом Европске уније.
Министар је, говорећи о пакету закона који се тичу учешћа и развоја инвестиционих фондова на тржишту Србије, истакао да су основни циљеви њиховог доношења обезбеђивање услова који могу да привуку већи број учесника на тржишту, али и бољи приступ предузећа изворима финансирања.
Ту су још и интензивније трговање, као и пружање веће сигурности страним инвеститорима, објаснио је Мали и додао да ће домаће тржиште бити атрактивније за страна улагања, а биће омогућен и приступ додатним, односно алтернативним изворима финансирања за микро, мала и средња предузећа.
Када је у питању Предлог закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом, министар је навео да се најважније измене односе на куповину инвестиционих јединица, које ће моћи да се врше уплатом у динарима и девизама, а инвестициона јединица ће бити преносиви финансијски инструмент.
Према његовим речима, Предлогом Закона о алтернативним инвестиционим фондовима дефинишу се оснивање, делатност и пословање друштава за управљање алтернативним инвестиционим фондовима (ДЗУАИФ).
Такође, како је додао, овим законом се регулише и оснивање, организовање и управљање алтернативним инвестиционим фондовима (АИФ), врсте алтернативних инвестиционих фондова, послови и дужности депозитара, као и надлежност Комисије за хартије од вредности.
Министар је, образлажићи Предлог закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита, рекао да се предложеним решењима настоји да се сада, у условима стабилности финансијског система, систем осигурања депозита додатно усклади на међународном праксом и стандардима, као и правним тековинама Европске уније.
Овим предлогом постижемо да на обрачун премије, поред стопе премије и основице за њен обрачун, утиче и процењен фактор ризика у пословању сваке појединачне банке, објаснио је Мали.
Он је рекао да је планирана и измена основице за обрачун редовне и ванредне премије, тако да се уместо на укупне осигуране депозите физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица, премија обрачунава на осигуране износе депозита банака до 50.000 евра, односно осигурањем покривене износе депозита наведених осигураних категорија.
Мали је указао на то да је планирано и увођење засебног покрића депонената у случају спајања/припајања банака за сваку од банака у посебно ограниченом, али јавности обелодањеном временском периоду.
Министар је објаснио да то значи да осигурани депоненти припојених банака, у случају да су имали депозите у свакој од тих банака, уживају засебно покриће до 50.000 евра у случају стечаја или ликвидације банке у периоду од шест месеци од дана спајања/припајања, чиме се унапређује положај депонената.
Он је подсетио на то да је почетком ове недеље Агенција за осигурање депозита (АОД) објавила оглас за уступање портфеља потраживања уз надокнаду осам банака у стечају, као и потраживања којима АОД управља, у износу од 1,82 милијарди евра.
Према његовим речима, ниво проблематичних кредита у банкарском сектору смањен је од 2015. године са 22 на 4,98 одсто, колико је износио у августу ове године.