Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић изјавио је данас да је министарство на чијем је челу за потребе археолошких истраживања у протекле три године издвојило приближно 145 милиона динара, и да ће настојати да та улагања буду још већа.
П:
О:
Читај ми
Заштита археолошког наслеђа задатак читавог друштва
Београд,
1. октобар 2019.
Вукосављевић је, на конференцији за новинаре под називом " Стање археолошких локалитета у Србији и перспективе заштите", која је одржана у циљу скретања пажње јавности на проблеме заштите археолошког блага и начине њиховог превазилажења, рекао да је Србија богата археолошким налазиштима.
Према његовим речима, захваљујући географском положају, простор данашње Србије био је раскршће многих култура и неколико цивилизација у дугом историјском периоду.
Он је указао на то да Министарство културе оснажује археолошки рад кроз предлоге за капитално инвестирање у Царичином Граду и у Винчи.
Вукосављевић је навео да је Министарство културе и информисања за период 2020-2023 године предложило Министарству финансија усвајање капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин Град у општини Лебане" у укупном износу од приближно 400 милиона динара.
За поменути период Министарство је предложило и усвајање капиталног пројекта „Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи“ у укупном износу од приближно 365 милиона динара, прецизирао је он.
Према његовим речима, Министарство ће помоћи конституисање музеја у Александровцу и колекције у Врњачкој Бањи али је за то потребна синергија са локалном самоуправом.
Такође, он је скренуо пажњу да је у Глацу на прагу откриће Царске палате, и нагласио да је неопходно покренути читаво друштво и учврстити сарадњу институција у циљу заштите археолошких потенцијала и културно-историјске традиције Србије.
Министар је указао на то да велики проблем археологије у Србији представљају дивљи копачи, пљачкаши археолошких локалитета, који крње налазишта и њихову целовитост, а онда пронађене предмете продају на црном тржишту.
Према његовим речима, Министарство културе и информисања ће упутити Министарству унутрашњих послова елаборат у ком ће бити указано на овај проблем.
Помоћница министра за културно наслеђе Данијела Ванушић навела је које мере заштите спроводи Министарство културе и информисања у циљу спречавања неовлашћеног ископавања и контроле археолошких локалитета.
Она је истакла да су успостављени информациони системи у установама заштите који омогућавају размену података и увид у стање културних добара, а ради се на даљем развоју информационих система и изради мапе археолошких локалитета, у сарадњи са Републичким геодетским заводом.
Према њеним речима, то подразумева израду дигиталних мапа терена, са географским координатама локалитета и прецизним подацима о распореду и концентрацији покретног и непокретног културног наслеђа која ће бити вишеструко употребљива.
Ванушић је рекла да је у изради и информациони систем за обједињену археолошку документацију што подразумева повезивање музеја, завода за заштиту спомемника и установе која врши ископавање.
Она је указала на неопходност подизања свести о нелегалној трговини и подвукла да ће бржа и ефикаснија комуникација увести озбиљне контроле.
Председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња нагласио је да је нарушавање археолошких локалитета од стране дивљих трагача много озбиљнији проблем него што се зна.
Да би се дошло до било ког археолошког предмета атрактивног за продају, истовремено долази и до уништења археолошког контекста. Уништавањем археолошког контекста губи се могућност за проучавање прошлости, упозорио је Црнобрња.
Он је истакао да је Министарство културе и информисања препознало значај превентивног деловања у заштити археолошког наслеђа због чега од 2017. године суфинансира пројекат Српског археолошког друштва ''Подизање свести о значају археолошког наслеђа''.
Он је објаснио да пројекат, који је до сада реализован у 22 града у Србији, представља покушај да се информишу представници локалних самоуправа, полиције, тужилаштва, судства и школа о томе на које начине могу да дају допринос очувању археолошког наслеђа, али и да се подсете на то које су њихове законске обавезе.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...