П:
О:
Читај ми
Мандат експерта у преговарачком тиму тежак и врло захтеван
Београд/Фрибург,
5. децембар 2005.
Саветник Тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, швајцарски професор Томас Флајнер саопштио је данас да је, у случају да било који члан преговарачког тима и даље буде имао и најмању легитимну сумњу у погледу његовог кредибилитета, спреман да се одмах повуче са положаја експерта у преговарачком тиму.
Томас Флајнер
Аутор:
federalism.ch
Званични сајт Владе Републике Србије преноси саопштење Томаса Флајнера у целини.
"Пре скоро недељу дана медији у Београду су изнели сумње у вези са мојом професионалном и политичком независношћу као страног експерта у Преговарачком тиму за Косово и Метохију. То је било најуочљивије у интервјуу који је председник Србије и копредседник Преговарачког тима Борис Тадић дао НИН-у 2. децембра 2005. године, као и у саопштењу за штампу издатом из његовог кабинета 3. децембра 2005. године.
Са овим саопштењем желим да јавност у Србији буде исправно и у потпуности информисана о питањима која су очигледно била предмет спекулација у више наврата.
Увек сам претпостављао да нико од оних који су ме замолили да учествујем као експерт у преговарачком тиму није имао сумње у моју професионалну и политичку независност у овој ствари, јер је то основни предуслов за то да вас неко контактира по овом питању. Међутим, да је ико пре тога покренуо ово питање, ја бих свакако одговорио на свако такво питање.
У овом случају, да ми је саопштено да постоји и најмања сумња у погледу моје независности, никада не бих прихватио овај задатак. Ја добро знам да овај тежак и врло захтеван мандат могу да прихватим уз највећу одговорност само уколико сам независни експерт, посвећен налажењу дуготрајног мирног решења у оквиру којег ће сви људи моћи мирно да живе заједно унутар економски напредне, безбедне и здраве средине на Косову и Метохији.
Сада када је моја независност јавно и у више наврата доведена у питање у београдским медијима, јавност има право да добије потпуну и транспарентну информацију о мом положају. За све оне који су заинтересовани за додатне информације, постоји веб-сајт Института за федерализам, чији сам директор, као и катедре која је део Института (www.federalism.ch). Ту се могу наћи информације о мојим недавним конференцијама и публикацијама које сам објавио последњих година на енглеском, немачком и француском, као и моја комплетна биографија (CV).
Ово су информације које јавност у Србији има право да зна када се обавештава о мени:
1. Као универзитетски професор, добијам пуну плату од Универзитета и Кантона Фрибурга. Сви редовни професори, а ја сам један од њих од 1971, имају сталан посао и не могу бити смењени због свог личног мишљења. Према томе, Влада Швајцарске не плаћа за моја професорска примања, што се могло чути у медијима.
2. Као директор Института за федерализам добијам и додатну плату, која је много мања од професорске, за додатне обавезе и мандат руковођења овим институтом.
3. За мандат експерта у преговарачком тиму већ сам усмено навео да ће Влада Србије, а не Швајцарске, платити, али не мени лично већ Институту за посао који будем обављао у оквиру свог мандата. Висина суме ће се израчунати у складу са стандардима и финансијским могућностима Србије и Црне Горе и биће значајно нижа од оне коју швајцарска влада плаћа за мандате стручњака. До сада није било конкретне, а камоли коначне одлуке о суми.
4. Члан 20 швајцарског Савезног устава и члан 3 Закона о универзитету Кантона Фрибурга гарантују слободу бављења науком, предавања и истраживања. Као универзитетски институт, Институт за федерализам и сви његови сарадници, укључујући ту и мене, уживају потпуну независност и слободу. Према швајцарској традицији и политичкој култури, министар Савезне владе се никада не би усудио да директно или индиректно покуша да утиче на научно мишљење и консултантску стручност једног професора.
Таква намера или дело не би се толерисали у јавности и могли би довести до покретања поступка пред управним судом. Институт за федерализам као универзитетски институт ужива слободу, аутономију и независност без било каквих ограничења.
5. Током читавог професионалног живота никада нисам прихватао никакав задатак који би од мене тражио да подржим став или мишљење који се не слажу са мојим личним или професионалним убеђењем. Заправо, током читавог професионалног живота ја сам стално и одлучно одбијао све покушаје да се утиче на моје лично или професионално мишљење било каквим аргументом или економском добити који не би били у складу са јавним интересом. Поред тога, када је реч о процесу растакања Југославије, увек сам имао и јавно бранио своје мишљење, чврсто убеђен да је то пример објективног и непристрасног приступа, без обзира на преовлађујући тон у медијима, јавно мњење и званичну политику у Швајцарској.
6. Институт за федерализам (ИФФ) финансира се делимично од стране Универзитета, а делимично од задатака заснованих на конкретним пројектима које он обавља за различите клијенте (нпр. Светску банку, стране владе, Швајцарску агенцију за развој и сарадњу – СДЦ, Савет Европе). Тачно је, међутим, да СДЦ, као део швајцарског Министарства иностраних послова, јесте заправо један од најважнијих клијената и партнера Института за федерализам. Мандат дат ИФФ-у заснован је на трогодишњем уговору који ће се обновити почетком 2007. Овде бих желео да разјасним следеће: Министарство иностраних послова Швајцарске никада није и неће покушати да утиче на Институт у погледу његовог научног мишљења и истраживања, јер би то било противно основним начелима професионализма и слободе научног истраживања, што је и швајцарска влада увек разумела и подржавала. То је разлог што је од почетка ове сарадње Агенција увек у потпуности поштовала научно мишљење Института и његових чланова.
7. У оквиру наше дугорочне стратегије, коју је Савет Института формално усвојио, ми се држимо следећих начела у нашем раду:
'Ми смо политички независни. Наше научно истраживање окренуто је политици. Ми промовишемо интердисциплинарне методе и тражимо практична решења. Поштујемо своје локалне партнере, слушамо их, учимо од њих и подржавамо их у оквиру њихових одговорности'.
Ово је и моја лична филозофија и понашање којима сам одувек био посвећен.
8. Као међународно признати научник, професор Слободан Самарџић је већ у октобру 2004. позван да се придружи Институту као гостујући професор. Тада смо се договорили да ће његов тромесечни боравак почети 1. октобра 2005. Професор Самарџић је замољен да нас упозна са својим знањем везаним за противречне аспекте стратегије децентрализације на Балкану у облику стручног аналитичког рада. И овог пута било би противно слободи академског истраживања и основне политике Института утицати на мишљење професора Самарџића; ни проф. Самарџић никада није покушао да утиче на политичко мишљење Института и његових чланова.
9. Као правник, у Швајцарској уживам привилегију професионалне тајне која је законом заштићена од стране судова. Тиме је у потпуности обезбеђена поверљивост моје независности и професионалне подршке везане за преговарачки тим.
10. Неко је у више наврата поменуо моју супругу и моје личне везе са неколико особа у Србији. Тачно је да те везе постоје и ја сам поносан и срећан што имам веома добре пријатеље на простору бивше Југославије. Ове емотивне везе ми дају мотивацију да се трудим и помогнем свима њима, као и да допринесем што више могу налажењу доброг решења које је прихватљиво за све који су у сукобу. Ове везе су ми много помогле да боље разумем ситуацију на Балкану, али оне никада нису утицале на моју професионалну независност у извођењу закључака.
11. У случају да било који члан преговарачког тима, посебно један од његових копредседника, председник Републике Борис Тадић, и даље буде имао и најмању легитимну сумњу у погледу мог кредибилитета, ја сам спреман да се одмах повучем са положаја експерта у преговарачком тиму."
"Пре скоро недељу дана медији у Београду су изнели сумње у вези са мојом професионалном и политичком независношћу као страног експерта у Преговарачком тиму за Косово и Метохију. То је било најуочљивије у интервјуу који је председник Србије и копредседник Преговарачког тима Борис Тадић дао НИН-у 2. децембра 2005. године, као и у саопштењу за штампу издатом из његовог кабинета 3. децембра 2005. године.
Са овим саопштењем желим да јавност у Србији буде исправно и у потпуности информисана о питањима која су очигледно била предмет спекулација у више наврата.
Увек сам претпостављао да нико од оних који су ме замолили да учествујем као експерт у преговарачком тиму није имао сумње у моју професионалну и политичку независност у овој ствари, јер је то основни предуслов за то да вас неко контактира по овом питању. Међутим, да је ико пре тога покренуо ово питање, ја бих свакако одговорио на свако такво питање.
У овом случају, да ми је саопштено да постоји и најмања сумња у погледу моје независности, никада не бих прихватио овај задатак. Ја добро знам да овај тежак и врло захтеван мандат могу да прихватим уз највећу одговорност само уколико сам независни експерт, посвећен налажењу дуготрајног мирног решења у оквиру којег ће сви људи моћи мирно да живе заједно унутар економски напредне, безбедне и здраве средине на Косову и Метохији.
Сада када је моја независност јавно и у више наврата доведена у питање у београдским медијима, јавност има право да добије потпуну и транспарентну информацију о мом положају. За све оне који су заинтересовани за додатне информације, постоји веб-сајт Института за федерализам, чији сам директор, као и катедре која је део Института (www.federalism.ch). Ту се могу наћи информације о мојим недавним конференцијама и публикацијама које сам објавио последњих година на енглеском, немачком и француском, као и моја комплетна биографија (CV).
Ово су информације које јавност у Србији има право да зна када се обавештава о мени:
1. Као универзитетски професор, добијам пуну плату од Универзитета и Кантона Фрибурга. Сви редовни професори, а ја сам један од њих од 1971, имају сталан посао и не могу бити смењени због свог личног мишљења. Према томе, Влада Швајцарске не плаћа за моја професорска примања, што се могло чути у медијима.
2. Као директор Института за федерализам добијам и додатну плату, која је много мања од професорске, за додатне обавезе и мандат руковођења овим институтом.
3. За мандат експерта у преговарачком тиму већ сам усмено навео да ће Влада Србије, а не Швајцарске, платити, али не мени лично већ Институту за посао који будем обављао у оквиру свог мандата. Висина суме ће се израчунати у складу са стандардима и финансијским могућностима Србије и Црне Горе и биће значајно нижа од оне коју швајцарска влада плаћа за мандате стручњака. До сада није било конкретне, а камоли коначне одлуке о суми.
4. Члан 20 швајцарског Савезног устава и члан 3 Закона о универзитету Кантона Фрибурга гарантују слободу бављења науком, предавања и истраживања. Као универзитетски институт, Институт за федерализам и сви његови сарадници, укључујући ту и мене, уживају потпуну независност и слободу. Према швајцарској традицији и политичкој култури, министар Савезне владе се никада не би усудио да директно или индиректно покуша да утиче на научно мишљење и консултантску стручност једног професора.
Таква намера или дело не би се толерисали у јавности и могли би довести до покретања поступка пред управним судом. Институт за федерализам као универзитетски институт ужива слободу, аутономију и независност без било каквих ограничења.
5. Током читавог професионалног живота никада нисам прихватао никакав задатак који би од мене тражио да подржим став или мишљење који се не слажу са мојим личним или професионалним убеђењем. Заправо, током читавог професионалног живота ја сам стално и одлучно одбијао све покушаје да се утиче на моје лично или професионално мишљење било каквим аргументом или економском добити који не би били у складу са јавним интересом. Поред тога, када је реч о процесу растакања Југославије, увек сам имао и јавно бранио своје мишљење, чврсто убеђен да је то пример објективног и непристрасног приступа, без обзира на преовлађујући тон у медијима, јавно мњење и званичну политику у Швајцарској.
6. Институт за федерализам (ИФФ) финансира се делимично од стране Универзитета, а делимично од задатака заснованих на конкретним пројектима које он обавља за различите клијенте (нпр. Светску банку, стране владе, Швајцарску агенцију за развој и сарадњу – СДЦ, Савет Европе). Тачно је, међутим, да СДЦ, као део швајцарског Министарства иностраних послова, јесте заправо један од најважнијих клијената и партнера Института за федерализам. Мандат дат ИФФ-у заснован је на трогодишњем уговору који ће се обновити почетком 2007. Овде бих желео да разјасним следеће: Министарство иностраних послова Швајцарске никада није и неће покушати да утиче на Институт у погледу његовог научног мишљења и истраживања, јер би то било противно основним начелима професионализма и слободе научног истраживања, што је и швајцарска влада увек разумела и подржавала. То је разлог што је од почетка ове сарадње Агенција увек у потпуности поштовала научно мишљење Института и његових чланова.
7. У оквиру наше дугорочне стратегије, коју је Савет Института формално усвојио, ми се држимо следећих начела у нашем раду:
'Ми смо политички независни. Наше научно истраживање окренуто је политици. Ми промовишемо интердисциплинарне методе и тражимо практична решења. Поштујемо своје локалне партнере, слушамо их, учимо од њих и подржавамо их у оквиру њихових одговорности'.
Ово је и моја лична филозофија и понашање којима сам одувек био посвећен.
8. Као међународно признати научник, професор Слободан Самарџић је већ у октобру 2004. позван да се придружи Институту као гостујући професор. Тада смо се договорили да ће његов тромесечни боравак почети 1. октобра 2005. Професор Самарџић је замољен да нас упозна са својим знањем везаним за противречне аспекте стратегије децентрализације на Балкану у облику стручног аналитичког рада. И овог пута било би противно слободи академског истраживања и основне политике Института утицати на мишљење професора Самарџића; ни проф. Самарџић никада није покушао да утиче на политичко мишљење Института и његових чланова.
9. Као правник, у Швајцарској уживам привилегију професионалне тајне која је законом заштићена од стране судова. Тиме је у потпуности обезбеђена поверљивост моје независности и професионалне подршке везане за преговарачки тим.
10. Неко је у више наврата поменуо моју супругу и моје личне везе са неколико особа у Србији. Тачно је да те везе постоје и ја сам поносан и срећан што имам веома добре пријатеље на простору бивше Југославије. Ове емотивне везе ми дају мотивацију да се трудим и помогнем свима њима, као и да допринесем што више могу налажењу доброг решења које је прихватљиво за све који су у сукобу. Ове везе су ми много помогле да боље разумем ситуацију на Балкану, али оне никада нису утицале на моју професионалну независност у извођењу закључака.
11. У случају да било који члан преговарачког тима, посебно један од његових копредседника, председник Републике Борис Тадић, и даље буде имао и најмању легитимну сумњу у погледу мог кредибилитета, ја сам спреман да се одмах повучем са положаја експерта у преговарачком тиму."
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...