Министарство за европске интеграције Владе Републике Србије саопштило је данас да је почетком јула спровело истраживање које показује да 53 одсто грађана Србије подржава учлањење наше земље у Европску унију.
П:
О:
Читај ми
И даље више од половине грађана за ЕУ
Београд,
23. август 2019.
У саопштењу се наводи да истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ показује да би, уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 53 одсто грађана Србије гласало за, њих 25 одсто против, док десет одсто не би гласало уопште, а 12 одсто не зна шта би одговорило на ово питање.
Теренско истраживање, у коjeм је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је и ово истраживање показало стабилну подршку грађана европским интеграцијама, будући да су и у 2018. години, у јуну и децембру (55 одсто) одговори на питање „Да ли бисте на референдуму подржали улазак Србије у ЕУ“ били готово идентични као и у последњем турнусу истраживања.
Она је указала на то да је стабилној и већинској подршци грађана процесу европске интеграције и путу наше земље ка чланству у ЕУ допринела промоција и системски рад на реформама, политици регионалног развоја, одрживог развоја, као и добро планирање и припрема за коришћење европских фондова и прекогранична сарадња.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 68 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити без обзира на ток евроинтеграција, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Као најзначајнију, односно као реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (20 одсто). Према резултатима овог истраживања, следеће по важности за грађане су реформа здравственог система са 16 одсто и боља заштита људских права са 13 процената.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 23 одсто испитаника препознало је да је ЕУ највећи донатор нашој земљи. На другом месту се, према перцепцији грађана, налази Кина са 22 процента, на трећем Русија са 20 и на четвртом Јапан са девет одсто.
Сваки трећи грађанин Србије чуо је за неки пројекат финансиран из ЕУ фондова, најчешће за пројекте из области заштите животне средине (17 одсто) и здравства (13 одсто).
Званични подаци говоре да су од 2000. године до краја 2016. године, ЕУ и њене државе чланице са 4,31 милијарду евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије.
Појединачно гледано, Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милион евра, Шведска 232, 11 милион евра и Италија 187,72 милиона евра.
Јоксимовић је подсетила на то да је Србија од 2007. године, откада користи ИПА фондове, предњачила у региону по искоришћености ових, углавном, бесповратних средстава, што је веома похвално, али и велика обавеза за нас – да наставимо да будемо успешни, како бисмо пре свега својим грађанима унапредили свакодневни живот.
Говорећи о ИПА 2018, министарка је рекла да су та средства већ испрограмирана и износе 179,1 милион евра, уз напомену да ће ова бесповратна средства помоћи спровођењу реформи, посебно у области владавине права, унапређењу пројеката из области заштите животне средине, туристичке инфраструктуре, одрживог развоја кроз иновације, али и запошљавању тешко запошљивих група и стамбеном збрињавању угрожених.
Јоксимовић је нагласила да је важно да се претприступни фондови ефикасно користе и због тога да би Србија, када постане чланица ЕУ, користила на прави начин кохезионе фондове, који су много већи.
Највећи проценат грађана, њих 59 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога са Приштином и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Према мишљењу већине испитаника, за њих 51 одсто чланство у Европској унији било би корисно за Србију (за 43 одсто корисно и још за осам одсто веома корисно).
На пример, грађани појам ЕУ повезују са већим могућностима за запошљавање и путовање, бољом будућношћу за младе, уређенијим друштвом, бољим животом и вишим животним стандардом у нашој земљи, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 26. април 2024.Решено стамбено питање за још четири избегличке породице из...
-
Зајечар, 26. април 2024.Подршка Окружног затвора у Зајечару особама са интелектуалним...
-
Београд, 26. април 2024.Расписан конкурс за избор најбољих студентских радова о...
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшена једна особа због убиства у покушају у Миријеву
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшена једна особа због подстрекавања на злоупотребу у...
-
Београд, 25. април 2024.Нетачни наводи да се држављани БиХ пријављују на адресе у Новом...
-
Београд, 25. април 2024.Ухапшени у јучерашњој акцији полиције нису запослени у МДУЛС
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшено 17 припадника две организоване криминалне групе
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшен диспечер у руднику „Рембас“ због недозвољене трговине
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшена једна особа због производње и продаје дроге