Помен страдалима почео је литургијом испред манастира Крушедол, а службу је вршио српски патријарх Иринеј.
Патријарх Иринеј је након службе рекао да у историји није забележено овакво страдање.
Страдање нашег народа било је планирано од највишег врха државе Хрватске. То је било планирано чишћење једног народа. Ово страдање може да се пореди са страдалима у Другом светском рату. Тачан број страдалих у "Олуји" никада нећемо сазнати. То зна онај у чије име су они страдали и жртвовали своје животе. Уста оних који су били надлежни остала су нема, осуда злочина никад се није десила, од Римокатоличке цркве никада нисмо чули речи осуде. Њихова реч је јако важна и значајна, али они су ћутали, рекао је патријарх Иринеј.
Патријарх Иринеј је додао да злочин никада не смемо заборавити, а да можемо опростити тек када се потомци злочинаца покају за злодела и извину.
После молебана, приказан је кратак документарни филм о протеривању Срба из Хрватске, а присутнима се након тога у име избеглих обратила Милица Јурић, која је тада имала девет година и којој је убијен стриц у акцији „Олуја“.
На телевизији сам гледала бескрајно дугу колону, село је уништено, све је спаљено, нема више куће, нашег села и Крајине, све је нестало у тој ноћи. Деда Милан је ту ноћ оседео. Тражили смо погледом оца и мајку. Мајка је била у колони у тракторској приколици, а отац је остао да брани село, рекла је Милица Јурић, нагласивши да је дете Крајишинка, Личанка и да је поносна на то.
Отац јој је, према њеним речима, био мобилисан у Војску Републике Српске Крајине, мајка је четири године сваке ноћи одлазила у кревет са бомбом испод јастука, јер јој је отац рекао "ако дођу, спаси се".
Она је навела да је прерано одрасла и сазнала шта значи бити протеран, без огњишта, јер је одрастала безродитеља.
У Србији смо нашли нови дом, сигурност и слободу, њој дарујемо потомке, моју Лику никад нећу заборавити, а мојој Србији хвала за све што ми је дала, поручила је она.