П:
О:
Читај ми
Суштински квалитет Резолуције о Косову и Метохији је њен европски карактер
Београд,
19. новембар 2005.
Саветник председника Владе Републике Србије Александар Симић оценио је данас да је веома важна јединствена подршка свих политичких снага у Србији Предлогу резолуције о Косову и Метохији јер је реч о питању јединства и целовитости државе.
Александар Симић
Симић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да је то питање изузетно значајно и нагласио да је суштински квалитет ове резолуције њен европски карактер, на шта је указао и председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница у говору на седници Савета безбедности Уједињених нација, која је одржана 10. октобра ове године.
Суштина европског залагања ове Владе и демократских власти у Србији уопште, као и суштина због чега се залажемо за европски начин решавања проблема Космета, јесте то што је европски начин разумевања проблема који су постојали међу западноевропским државама, после Другог светског рата посебно, био такав да су међусобни спорови решавани у духу толеранције, сарадње и заједништва јер су то вредности које гарантују стабилност, објаснио је Симић.
Он је подсетио на чињеницу да је сигурност у европским оквирима постала присутнија и остварљивија зато што се створио један оквир или једна схема која је подразумевала принцип заједништва а не принцип одвајања, као и принцип интеграција уместо принципа дезинтеграција.
Ако се у склопу тога посматра решавање косметског проблема, онда заиста невероватно звучи теза која се своди на то да је потребно да претходно простори бивше Југославије буду дезинтегрисани по шавовима који су били републичко-покрајински, да би се накнадно интегрисали кроз оквир који је изграђен и који се намеће у Бриселу, рекао је саветник председника Владе. Према његовим речима, бриселски оквир је, управо супротно, историјски настао зато да не би постојали процеси дезинтеграције и да они не би узроковали ратове, или у нашем случају грађанске ратове какви су били на простору бивше Југославије.
У овој резолуцији је речено због чега је важно да овај процес буде у склопу поштовања суверенитета и територијалног интегритета, и важећег медународног правног поретка, а то је управо принцип стварања услова за будући безбедан живот у региону, нагласио је Симић. Он је указао на то да српски народ у знатној мери прихвата европске вредности управо у уверењу да им оне гарантују да сутра неће бити ратова, јер Европа не ратује већ скоро 60 година, нити великих економских потреса и економске несигурности, као и да ће људи моћи предвидљиво да живе.
Оно што је ту важно то је, како је оценио, чињеница да је тај безбедносни аспект везан и за безбедност ширих заједница, значи држава, односно регија, као и комплетног региона Балкана.
Непроменљивост граница је од суштинског значаја за очување стабилности и укупне безбедности у нашем региону, нагласио је Симић и додао да би свака промена међународно признатих граница наше земље нарушила принципе који су усвојени мишљењем Бадинтерове комисије, током 1991. и 1992. године.
Ако би се сада тај принцип мењао и довео до тога да се и аутономне покрајине сматрају територијама које неко поседује, и зато што их поседује у овом моменту има право да их претвори у међународно признате границе, то би онда значило да би се један аршин примењивао у једном случају, а други аршин у другом случају и то није добро, оценио је саветник председника Владе.
Он је рекао да је посебно спорно у захтеву косметских Албанаца и оних који лобирају за њихове интересе у свету - право косовских Албанаца као народа на самоопредељење.
Оно што је потпуно јасно, међутим, то је да националне мањине немају право на самоопредељење. То је општи став међународног права и он је више пута потврђен у неким одлукама, мишљењима или конвенцијама које регулишу статус националних мањина, рекао је Симић. Он је подсетио на случај из 20-их година прошлог века - случај Оландских острва у Финској, која су насељена етнички чисто Швеђанима. На захтев Лиге народа, комисија међународних правника заузела је становиште да су Швеђани који насељавају та острва у ствари национална мањина у Финској и да као такви немају право на самоопредељење.
У сваком случају, оно што је овде јасно то је да етнички Албанци имају државу која се зове Република Албанија, додао је Симић. Он је оценио да ће будући преговори о Космету бити заиста кључни моменат у коме ће се међународна заједница и кључни преговарачи морати определити да ли су за поштовање принципа међународног права и наставак политике мултиетничности, која подразумева и веће трошкове и веће напоре, и економске, људске и моралне, или ће се ићи на стварање више него опасног преседана прекрајања граница и разбијања демократских држава.
У том другом случају остао би непремостив проблем јер би се преко тога показало да се насиљем може остварити политички циљ, закључио је Симић.
Суштина европског залагања ове Владе и демократских власти у Србији уопште, као и суштина због чега се залажемо за европски начин решавања проблема Космета, јесте то што је европски начин разумевања проблема који су постојали међу западноевропским државама, после Другог светског рата посебно, био такав да су међусобни спорови решавани у духу толеранције, сарадње и заједништва јер су то вредности које гарантују стабилност, објаснио је Симић.
Он је подсетио на чињеницу да је сигурност у европским оквирима постала присутнија и остварљивија зато што се створио један оквир или једна схема која је подразумевала принцип заједништва а не принцип одвајања, као и принцип интеграција уместо принципа дезинтеграција.
Ако се у склопу тога посматра решавање косметског проблема, онда заиста невероватно звучи теза која се своди на то да је потребно да претходно простори бивше Југославије буду дезинтегрисани по шавовима који су били републичко-покрајински, да би се накнадно интегрисали кроз оквир који је изграђен и који се намеће у Бриселу, рекао је саветник председника Владе. Према његовим речима, бриселски оквир је, управо супротно, историјски настао зато да не би постојали процеси дезинтеграције и да они не би узроковали ратове, или у нашем случају грађанске ратове какви су били на простору бивше Југославије.
У овој резолуцији је речено због чега је важно да овај процес буде у склопу поштовања суверенитета и територијалног интегритета, и важећег медународног правног поретка, а то је управо принцип стварања услова за будући безбедан живот у региону, нагласио је Симић. Он је указао на то да српски народ у знатној мери прихвата европске вредности управо у уверењу да им оне гарантују да сутра неће бити ратова, јер Европа не ратује већ скоро 60 година, нити великих економских потреса и економске несигурности, као и да ће људи моћи предвидљиво да живе.
Оно што је ту важно то је, како је оценио, чињеница да је тај безбедносни аспект везан и за безбедност ширих заједница, значи држава, односно регија, као и комплетног региона Балкана.
Непроменљивост граница је од суштинског значаја за очување стабилности и укупне безбедности у нашем региону, нагласио је Симић и додао да би свака промена међународно признатих граница наше земље нарушила принципе који су усвојени мишљењем Бадинтерове комисије, током 1991. и 1992. године.
Ако би се сада тај принцип мењао и довео до тога да се и аутономне покрајине сматрају територијама које неко поседује, и зато што их поседује у овом моменту има право да их претвори у међународно признате границе, то би онда значило да би се један аршин примењивао у једном случају, а други аршин у другом случају и то није добро, оценио је саветник председника Владе.
Он је рекао да је посебно спорно у захтеву косметских Албанаца и оних који лобирају за њихове интересе у свету - право косовских Албанаца као народа на самоопредељење.
Оно што је потпуно јасно, међутим, то је да националне мањине немају право на самоопредељење. То је општи став међународног права и он је више пута потврђен у неким одлукама, мишљењима или конвенцијама које регулишу статус националних мањина, рекао је Симић. Он је подсетио на случај из 20-их година прошлог века - случај Оландских острва у Финској, која су насељена етнички чисто Швеђанима. На захтев Лиге народа, комисија међународних правника заузела је становиште да су Швеђани који насељавају та острва у ствари национална мањина у Финској и да као такви немају право на самоопредељење.
У сваком случају, оно што је овде јасно то је да етнички Албанци имају државу која се зове Република Албанија, додао је Симић. Он је оценио да ће будући преговори о Космету бити заиста кључни моменат у коме ће се међународна заједница и кључни преговарачи морати определити да ли су за поштовање принципа међународног права и наставак политике мултиетничности, која подразумева и веће трошкове и веће напоре, и економске, људске и моралне, или ће се ићи на стварање више него опасног преседана прекрајања граница и разбијања демократских држава.
У том другом случају остао би непремостив проблем јер би се преко тога показало да се насиљем може остварити политички циљ, закључио је Симић.
-
Београд, 5. мај 2024.Васкршња честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи