Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић изјавила је данас да је просечна дужина трајања извршења код извршитеља 110 дана, што је и даље испод нивоа који се захтева за ефикасно извршење.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић изјавила је данас да је просечна дужина трајања извршења код извршитеља 110 дана, што је и даље испод нивоа који се захтева за ефикасно извршење.
Кубуровић је у Скупштини Србије истакла да то није задовољавајући резултат, али је свакако много боље од извршења које траје 15 година и где извршни поверилац никада неће намирити своје потраживање.
Министарка је подсетила на то да су се судови показали као недорасли задатку да спроводе извршење, што је био разлог зашто је држава морала да реагује 2011. године и да пронађе ефикаснији систем.
Она је додала да и данас има више од 600.000 извршних предмета у судовима, при чему је реч о предметима где су предлози за извршење поднети пре више од 10 година.
Имамо 200.000 предмета који су стари више од 10 година, а прибижно 350.000 предмета који су старости од пет до 10 година, прецизирала је министарка.
Према њеним речима, рад извршитеља допринео је томе да се добровољна наплата за комуналне делатности повећа, а то нису једина потраживања која се намирују у извршном поступку.
Кубуровић је, истичући да је Законом о извршењу и обезбеђењу из 2015. године повећана квалификација за оне који желе да обављају посао извршитеља, објаснила да они морају да имају завршен Правни факултет, положен правосудни испит и да прођу одређену обуку.
У Србији тренутно, како је навела, ради 214 извршитеља и три заменика који запошљавају 2.000 особа, углавном правника.
Кубуровић је рекла и да је од 2016. године разрешено 16 извршитеља јер нису положили правосудни испит и да се сада спроводи конкурс са пооштреним условима.
Она је указала на то да је неуједначена судска пракса један од главних разлога зашто се приступило изменама и допунама закона, јер се дешавало да извршитељи поступају различито у истим правним ситуацијама.