Законом о трговини по први пут се уводе појмови попут електронске продавнице, а дефинисани су и основни појмови снижења.
Важна законска новина односи се на увођење института прикривене куповине (mystery shopper), којим се даје овлашћење инспектору да у случају основане сумње да је трговина нерегистрована обави прикривену куповину и тако обезбеди доказ.
Законом су ближе уређени и продајни подстицаји тако што су дефинисани основни облици снижења – акцијска продаја, сезонско снижење и распродаја и за сваки од њих посебна правила.
Усвојене измене и допуне Закона о електронској трговини омогућавају слање комерцијалних порука путем смс-а и мејла само уз претходни пристанак потрошача коме је та врста порука намењена.
Слање комерцијалних порука мимо сагласности особе којој су упућене, изменама закона је такође прекршајно санкционисано фиксном казном од 100.000 динара за правно лице, односно 20.000 динара за предузетника.
Овим законом уводи се и механизам за уклањање недопуштених и незаконитих садржаја са интернета, који надлежним органима омогућава да донесу акте којима, на пример, налажу власницима интернет сајтова да у року од два радна дана уклоне недопуштени садржај, као што је говор мржње.
Уколико то не учине, правна лица ће бити новчано кажњена износом од 100.000 динара до 1,5 милиона динара, а предузетници казном од 10.000 до 300.000 динара.
Закон о робним берзама доноси основе за развој робно-берзанског тржишта, а кључна новина је већа сигурност трговања која ће бити омогућена на више начина.
Између осталог, овим документом је предвиђено да ће убудуће сви учесници у трансакцијама на робно-берзанском тржишту, дакле, купац, продавац и робна берза, морати да положе гаранције, за шта до сада није постојала могућност.
Усвојеним изменама и допунама Закона о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана код банака у Србији и њиховим филијалама на територији бивше СФРЈ предвиђено је да ће грађани, који имају право на исплату старе девизне штедње, а нису успели да испуне законску обавезу и прибаве потребну документацију до 23. јуна, имати додатних шест месеци за прибављање доказа.
Србија ће, према прелиминарним прорачунима, на име старе девизне штедње морати да исплати приближно 130 милиона евра штедишама из бивших југословенских република.