Брнабић је на предавању „Како победити у четвртој индустријској револуцији?“, које је одржано на Лондонској школи за бизнис, нагласила да је четврта индустријска револуција њена омиљена тема и да је у Скупштини Србије, на почетку мандата, представљајући дигитализацију и образовање као два кључна приоритета Владе, изазвала чуђење код многих.
Нема много генерација које могу рећи да су живеле у доба индустријске револуције. Ми смо предњачили у другој индустријској револуцији са научником Николом Теслом, али, нажалост, он је радио за Сједињене Америчке Државе, рекла је премијерка.
Имамо велике умове, али често пропуштамо прилике да им пружимо адекватно окружење да се развијају. Тесла је радио за САД, јер очигледно није имао окружење у Србији повољно за реализацију пуног потенцијала, навела је Брнабић.
Она је указала на то да је Влада на чијем је челу радила на стварању повољног окружења, како би умови попут Николе Тесле остали у земљи и добили шансу да Србију препознају као победника у индустријској револуцији.
Према њеним речима, многи се плаше да ће четврта индустријска револуција затворити многа радна места због аутоматизације, а и нејасно је шта ће се догодити са институцијама.
Председница Владе је навела да је један од изазова у образовању и то што се млади школују за нове послове, за које још не знамо какви ће бити.
Ја сам оптимиста и видим да постоје неки изазови, али видим да четврта индустријска револуција нуди много више шанси, посебно за земље као што је Србија, истакла је премијерка.
Брнабић је објаснила да постоје два кључна изазова на које морамо дати одговоре, при чему је први образовање, односно какав образовни систем успоставити за будућност.
Председница Владе је рекла да је у њено време образовни систем младе учио за једну професију и једну каријеру, што не одговара данашњици, и додала да је други кључни изазов како променити институције, јер ће се комплетни процеси променити.
Ако одговоримо адекватно на ова два изазова можемо постати један од победника четврте индустријске револуције, без обзира на величину земље, економије или где се налазимо данас, нагласила је Брнабић.
Наш ИТ сектор и креативна индустрија најбрже су растући сектор у српској економији. Брже расту од пољопривреде, рударства, или енергетике. Тако је раст у овом сектору 2016. године био на 21,6 одсто, годину дана касније 26 одсто, а прошле године достигао је 29 одсто, указала је премијерка и оценила да ће тај сектор бити нешто што ће подстицати нашу економију у будућности.
У пољопривреди производимо сировине и ту нема додатне вредности, рекла је Брнабић и нагласила да је веома битно да Србија прави своју интелектуалну својину, због чега је неопходно да више улажемо у креативну индустрију.
Према њеним речима, Влада је након смањења незапослености, почела да размишља о инвестицијама у креативну индустрију.
Председница Владе је навела да је од јануара Србија једна од најконкурентнијих земаља по питању пореза за компаније које инвестирају у креативну индустрију.
Када региструјете ИП адресу у Србији, све што је везано за ту производњу опорезује се са свега три одсто, објаснила је Брнабић и додала да је Србија навикнута на промене, на непредвидивост, и да нам је то предност у четвртој индустријској револуцији.
Директор „Вилер института за бизнис и развој“ при Лондонској школи за бизнис Елиас Папаиоану рекао је да је премијерка Србије била кључна снага у подстицању реформи, и да Србија представља земљу од које се може доста научити.
Брнабић је након поменутог предавања, одговарајући на питање који је став Србије о Европској унији, навела да на Унију гледа, пре свега, као на успешан мировни пројекат, као и на пројекат који доноси веће тржиште и сарадњу.
Председница Владе је оценила и да је Унија много конкурентнија него земље појединачно, и подвукла да је Србија несумњиво на европском путу.
Она је подсетила на то да ЕУ нуди заједничке визије, размену људи и идеја, заједничке истраживачке фондове, који могу бити много већи него у једној држави, при чему је изразила уверење да ће ЕУ из актуелне кризе изаћи сигурно снажнија.
Брнабић је, одговарајући на питање о кинеским инвестицијама у Србији, истакла да је Кина снажан партнер, који не доводи у питање европски пут наше земље.
Често смо критиковани због кинеских инвестиција, али када се погледа где Кина све инвестира, 90 одсто улагања је отишло у земље Западне Европе. Све у шта је инвестирано код нас, постаће свакако једног дана европско, закључила је премијерка.