Аутор:
Бета
Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом отварања Европске конференције о палијативном збрињавању коју организују Савет Европе (СЕ) и Министарство здравља Владе Србије, рекао да је тај вид збрињавања пацијената суштински важан за земљу у којој живи стара популација, са нижим просечним животним веком у поређењу са развијеним европским државама и не тако ниском смртношћу деце.
Министар је нагласио да је могуће искористити постојеће капацитете у здравственим установама да се организује тај вид бриге о пацијентима и напоменуо да Србија има 15 одсто више кревета у болницама у поређењу са земљама у окружењу, али да се дешава да најтежи болесници буду отпуштени из болница,"отписани и предати породицама".
Према нацрту стратегије која је сачињена прошлог месеца, у домовима здравља биће формирани тимови за кућно лечење и негу тих болесника, а у болницама ће од пет до десет одсто кревета бити резервисано за њих, навео је Милосављевић.
Саветник министра здравља Ивана Мишић је на овом скупу, чији је слоган "Мање патње, више достојанства, бољи квалитет живота", истакла да ће поједина решења из развијених земаља у тој области, која ће бити представљена данас и сутра, бити уврштена у стратегију и план њеног спровођења у Србији.
Према њеним речима, палијативно збрињавање је нега пацијената у терминалним фазама болести, али оно обухвата и помоћ и подршку породици оболелог.
Она је навела да је, према оцени стручњака, увођење ове врсте неге у Србији веома важно и због чињенице да су малигна обољења други водећи узрок смртности у Србији, уз напомену да се у Србији годишње забележи 30.000 новооболелих од канцера, чији број тренутно износи 100.000.
Мишић је указала на то да грађани Србије најчешће умиру од кардиоваскуларних обољења, као и да би за ту групу палијативно збрињавање такође било значајно.
Генерални директор Одељења за социјалну повезаност СЕ Александар Владиченко истакао је да је неопходно да палијативно збрињавање и брига о пацијентима који болују од неизлечивих болести постану део здравствене заштите у Европи.
Аутор:
Бета
Овај вид збрињавања пацијената није врста медицинске специјализације, већ морални и друштвени покрет, објаснио је он.
Владиченко је подсетио на то да је Комитет министара СЕ 2003. године усвојио препоруку о организацији палијативног збрињавања јер је једнак приступ здравственој заштити за све грађане у складу са демократским принципима.
Истовремено, он је нагласио да изградња нове Европе подразумева и то да она брине за своје грађане и да, у оквиру тога, обезбеди палијативно збрињавање за све којима је оно неопходно.
Конференцији, која се одржава у хотелу "Хајат" у Београду, присуствује приближно 300 стручњака из 46 земаља чланица СЕ, као и представници невладиних организација, верских заједница и здравствених установа из Србије и Црне Горе.