П:
О:
Читај ми
Донета наредба о забрани лова птица ради спречавања појаве птичјег грипа
Београд,
12. октобар 2005.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић донела је наредбу о забрани лова дивљачи ради спречавања појаве и ширења заразне болести птица авијарне инфлуенце у Србији, којом се забрањује лов 12 врста миграторних птица.
Ивана Дулић-Марковић
Забрана лова односи се на следеће врсте птица - гњурац, вранац, сива чапља, дивља гуска, лисаста гуска, гуска глоговњача, дивља пловка, ронци, препелица, барски петлић и барска кока, шљука жалари и шљука потрк.
Доношење ове наредбе, која ће ступити на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије, представља меру којом се спречава контакт ловаца, а тиме и осталог становништва са потенцијално зараженим птицама.
Авијарна инфлуенца (птичји грип) је акутна заразна болест птица, коју изазива вирус инфлуенце типа А из породице ортомиксовируса, а поред великог броја врста птица могу оболети, у одређеним околностима, и сисари (свиња, коњ, мачка и др).
Најпатогенији подтипови вируса авијарне инфлуенце поседују Х5 и Х7 антигене. На основу степена патогености за пријемчиву живину, постоје 2 типа вируса: вирус високе патогености (ХПАИ) и вирус ниске патогености (ЛПАИ).
Дивље водене птице, птице селице, а нарочито патке, природни су резервоар вируса ниске патогености и клицоноше, а сама инфекција код њих најчешће пролази без испољених клиничких симптома. Њихов директни или индиректни контакт са домаћом живином, нарочито са кокошкама и ћуркама, може довести до обољења.
Најчешће се болест уноси у незаражена подручја и државе путем контакта миграторних птица са домаћом живином која се држи изван објеката и у близини водотокова и мочвара. Поред птица селица, важну улогу у ширењу болести има и промет живих дивљих птица и живине.
Вирус авијарне инфлуенце у нормалним околностима инфицира само птице и свиње. Инфекција код људи је забележена приликом епидемија изазваних искључиво високопатогеним сојевима вируса авијарне инфлуенце. Интензивна истраживања ових случајева у Хонгконгу су потврдила да се инфекција код људи јавила само у случајевима где су људи били изложени директном контакту са оболелом живином.
Авијарна инфлуенца никада није забележена у нашој земљи. Законом о заштити животиња од заразних болести које угрожавају целу земљу и Законом о здравственој заштити животиња, прописане су мере за спречавање уношења, појаве, ширења, контроле и искорењивања заразне болести, као и ветеринарско-санитарна контрола у производњи и промету производа, сировина и отпадака животињског порекла.
Утврђивањем начина преношења вируса и могућег уношења и ширења на територији Републике Србије утврђене су мере које треба спровести да би се заштитило здравље животиња и људи: а) Ризик уношења вируса авијарне инфлуенце увозом живих птица или производа пореклом од њих. - Почетком 2004. године Министарство пољопривреде је донело "Наредбу о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести птица авијарне инфлуенце у Републику Србију" којом се забрањује увоз и провоз пошиљки живине, кавезних птица, птица које живе слободне у природи, птица за зоолошке вртове, као и производа, сировина и отпадака од поменутих категорија птица које потичу из земаља у којима је пријављено постојање болести авијарна инфлуенца или из земаља са непознатим здравственим статусом.
До сада је болест пријављена у следећим државама: Хонгконг, Индонезија, Јапан, Јужноафричка Република, Јужна Кореја, Камбоџа, Казахстан, Кина, Лаос, Монголија, Русија, Тајланд и Вијетнам. У току претходне недеље болест је клинички, патолошки и серолошки потврђена у националним лабораторијама у Румунији и Турској. Забрана увоза је на снази за живину и производе живинског порекла и за ове две државе.
Као додатну сигурносну меру, Управа за ветерину прописује обавезан карантин за живе животиње ради спровођења одговарајућих лабораторијских испитивања укључујући и авијарну инфлуенцу. На граничним прелазима уведен је појачан надзор и контрола пошиљки, при чему је на Аеродрому "Београд" уведено дежурство граничног ветеринарског инспектора од првог до последњег лета.
б) Ризик уношења вируса авијарне инфлуенце миграцијом птица. - Најважнију улогу у ширењу болести имају птице селице које врло ретко обољевају и угињавају. По правилу, оне су латентно инфициране вирусом авијарне инфлуенце ниске патогености. У случају њиховог контакта са пријемчивом домаћом живином може доћи до преношења вируса на живину и појаве болести праћене благим клиничким симптомима.
У одређеним случајевима код живине долази до мутације вируса ниске патогености у високопатогени биотип и настанком болести са високим морталитетом. Изузетно ретко, птице селице представљају директни извор инфекције живине високопатогеним сојем вируса авијарне инфлуенце. До сада није забележена инфекција људи било којим сојем вируса авијарне инфлуенце пореклом од дивљих птица.
в) Ризик уношења вируса авијарне инфлуенце на имања и фарме путем директног или индиректног контакта са дивљим птицама. - Ветеринарска служба је стално присутна на свим фармама и газдинствима на којима се узгаја живина у интензивним или екстензивним условима. Поред израде плана здравствене заштите живине и клиничке опсервације обавља се и едукација власника и држаоца живине о биосигурносним и хигијенским мерама које се непрестано морају спроводити како би се смањили ризици уношења и ширења заразних болести.
Такође, спроводиће се и обука особља на фармама да би се повећала њихова будност у циљу праћења здравствених и производних параметара који могу указати на појаву обољења. Брзо уочавање и хитно позивање ветеринара односно ветеринарског инспектора је кључни моменат у правовременом откривању болести и спровођења мера за спречавање ширења и искорењивања болести.
г) Ризик преношења болести на друга имања и подручја. - Свака сумња на болест, према важећим прописима у нашој земљи и међународним прописима, обавезна је за хитну пријаву надлежним органима. Власник је дужан да пријави болест надлежном ветеринару који ће, након клиничког прегледа и постављања сумње, одмах о томе обавестити надлежног ветеринарског инспектора који ће наложити спровођење свих прописаних мера и о томе обавестити Управу за ветерину.
У случају појаве болести спроводи се потпуна изолација имања, забрана транспорта на имања и са њих, хитно уништавање инфицираних или потенцијално угрожених јата, уништавање меса, јаја и других производа живинског порекла који се налазе на имању, проналажење и уништавање свих животиња, производа, материјала и опреме који су били у контакту са оболелом живином, нешкодљиво уклањање лешева и отпадака животињског порекла, јаја и других производа, темељно чишћење са дезинфекцијом свих просторија и предмета, укључујући и транспортна средства.
Управа за ветерину је израдила ванредни национални план за спречавање појављивања, контролу и сузбијање птичјег грипа који предвиђа формирање кризног штаба и теренских тимова и разрађује све активности које ће бити спроведене, као и начин њиховог спровођења.
д) Ризик преласка болести са птица на људе. - Ризик преласка вируса авијарне инфлуенце на људе постоји, нарочито када су у питању серотипови Х5Н1, Х7Н7 и Х9Н2. Инфекција људи се јавља спорадично и то код особа које су биле у контакту са оболелом живином. Међутим, даље преношење вируса са овако инфициране особе на друге особе до сада није забележено. Опасност од инфекције је највиша код људи чија професија упућује на стални контакт са птицама (власници или држаоци животиња и ветеринари).
У епидемиологији авијарне инфлуенце, од посебног значаја је спречавање могућности настанка рекомбинације вируса авијарне инфлуенце А, при чему треба нагласити да особе које имају испољене симптоме прехладе или грипа не смеју да долазе у контакт са живином. Уколико је особа оболела од грипа хуманог типа, постоји могућност накнадне инфекције са вирусом авијарне инфлуенце и настанка рекомбинантног високовирулентног соја вируса инфлуенце. Новонастали рекомбинантни вирус авијарне инфлуенце може код људи довести до појаве болести, али и да стекне карактеристике лако преносивог агенса у популацији људи, а тиме потенцијалног узрочника пандемије.
Детаљне информације налазе се на интернет сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на адреси www.minpolj.sr.gov.yu.
Доношење ове наредбе, која ће ступити на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије, представља меру којом се спречава контакт ловаца, а тиме и осталог становништва са потенцијално зараженим птицама.
Авијарна инфлуенца (птичји грип) је акутна заразна болест птица, коју изазива вирус инфлуенце типа А из породице ортомиксовируса, а поред великог броја врста птица могу оболети, у одређеним околностима, и сисари (свиња, коњ, мачка и др).
Најпатогенији подтипови вируса авијарне инфлуенце поседују Х5 и Х7 антигене. На основу степена патогености за пријемчиву живину, постоје 2 типа вируса: вирус високе патогености (ХПАИ) и вирус ниске патогености (ЛПАИ).
Дивље водене птице, птице селице, а нарочито патке, природни су резервоар вируса ниске патогености и клицоноше, а сама инфекција код њих најчешће пролази без испољених клиничких симптома. Њихов директни или индиректни контакт са домаћом живином, нарочито са кокошкама и ћуркама, може довести до обољења.
Најчешће се болест уноси у незаражена подручја и државе путем контакта миграторних птица са домаћом живином која се држи изван објеката и у близини водотокова и мочвара. Поред птица селица, важну улогу у ширењу болести има и промет живих дивљих птица и живине.
Вирус авијарне инфлуенце у нормалним околностима инфицира само птице и свиње. Инфекција код људи је забележена приликом епидемија изазваних искључиво високопатогеним сојевима вируса авијарне инфлуенце. Интензивна истраживања ових случајева у Хонгконгу су потврдила да се инфекција код људи јавила само у случајевима где су људи били изложени директном контакту са оболелом живином.
Авијарна инфлуенца никада није забележена у нашој земљи. Законом о заштити животиња од заразних болести које угрожавају целу земљу и Законом о здравственој заштити животиња, прописане су мере за спречавање уношења, појаве, ширења, контроле и искорењивања заразне болести, као и ветеринарско-санитарна контрола у производњи и промету производа, сировина и отпадака животињског порекла.
Утврђивањем начина преношења вируса и могућег уношења и ширења на територији Републике Србије утврђене су мере које треба спровести да би се заштитило здравље животиња и људи: а) Ризик уношења вируса авијарне инфлуенце увозом живих птица или производа пореклом од њих. - Почетком 2004. године Министарство пољопривреде је донело "Наредбу о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести птица авијарне инфлуенце у Републику Србију" којом се забрањује увоз и провоз пошиљки живине, кавезних птица, птица које живе слободне у природи, птица за зоолошке вртове, као и производа, сировина и отпадака од поменутих категорија птица које потичу из земаља у којима је пријављено постојање болести авијарна инфлуенца или из земаља са непознатим здравственим статусом.
До сада је болест пријављена у следећим државама: Хонгконг, Индонезија, Јапан, Јужноафричка Република, Јужна Кореја, Камбоџа, Казахстан, Кина, Лаос, Монголија, Русија, Тајланд и Вијетнам. У току претходне недеље болест је клинички, патолошки и серолошки потврђена у националним лабораторијама у Румунији и Турској. Забрана увоза је на снази за живину и производе живинског порекла и за ове две државе.
Као додатну сигурносну меру, Управа за ветерину прописује обавезан карантин за живе животиње ради спровођења одговарајућих лабораторијских испитивања укључујући и авијарну инфлуенцу. На граничним прелазима уведен је појачан надзор и контрола пошиљки, при чему је на Аеродрому "Београд" уведено дежурство граничног ветеринарског инспектора од првог до последњег лета.
б) Ризик уношења вируса авијарне инфлуенце миграцијом птица. - Најважнију улогу у ширењу болести имају птице селице које врло ретко обољевају и угињавају. По правилу, оне су латентно инфициране вирусом авијарне инфлуенце ниске патогености. У случају њиховог контакта са пријемчивом домаћом живином може доћи до преношења вируса на живину и појаве болести праћене благим клиничким симптомима.
У одређеним случајевима код живине долази до мутације вируса ниске патогености у високопатогени биотип и настанком болести са високим морталитетом. Изузетно ретко, птице селице представљају директни извор инфекције живине високопатогеним сојем вируса авијарне инфлуенце. До сада није забележена инфекција људи било којим сојем вируса авијарне инфлуенце пореклом од дивљих птица.
в) Ризик уношења вируса авијарне инфлуенце на имања и фарме путем директног или индиректног контакта са дивљим птицама. - Ветеринарска служба је стално присутна на свим фармама и газдинствима на којима се узгаја живина у интензивним или екстензивним условима. Поред израде плана здравствене заштите живине и клиничке опсервације обавља се и едукација власника и држаоца живине о биосигурносним и хигијенским мерама које се непрестано морају спроводити како би се смањили ризици уношења и ширења заразних болести.
Такође, спроводиће се и обука особља на фармама да би се повећала њихова будност у циљу праћења здравствених и производних параметара који могу указати на појаву обољења. Брзо уочавање и хитно позивање ветеринара односно ветеринарског инспектора је кључни моменат у правовременом откривању болести и спровођења мера за спречавање ширења и искорењивања болести.
г) Ризик преношења болести на друга имања и подручја. - Свака сумња на болест, према важећим прописима у нашој земљи и међународним прописима, обавезна је за хитну пријаву надлежним органима. Власник је дужан да пријави болест надлежном ветеринару који ће, након клиничког прегледа и постављања сумње, одмах о томе обавестити надлежног ветеринарског инспектора који ће наложити спровођење свих прописаних мера и о томе обавестити Управу за ветерину.
У случају појаве болести спроводи се потпуна изолација имања, забрана транспорта на имања и са њих, хитно уништавање инфицираних или потенцијално угрожених јата, уништавање меса, јаја и других производа живинског порекла који се налазе на имању, проналажење и уништавање свих животиња, производа, материјала и опреме који су били у контакту са оболелом живином, нешкодљиво уклањање лешева и отпадака животињског порекла, јаја и других производа, темељно чишћење са дезинфекцијом свих просторија и предмета, укључујући и транспортна средства.
Управа за ветерину је израдила ванредни национални план за спречавање појављивања, контролу и сузбијање птичјег грипа који предвиђа формирање кризног штаба и теренских тимова и разрађује све активности које ће бити спроведене, као и начин њиховог спровођења.
д) Ризик преласка болести са птица на људе. - Ризик преласка вируса авијарне инфлуенце на људе постоји, нарочито када су у питању серотипови Х5Н1, Х7Н7 и Х9Н2. Инфекција људи се јавља спорадично и то код особа које су биле у контакту са оболелом живином. Међутим, даље преношење вируса са овако инфициране особе на друге особе до сада није забележено. Опасност од инфекције је највиша код људи чија професија упућује на стални контакт са птицама (власници или држаоци животиња и ветеринари).
У епидемиологији авијарне инфлуенце, од посебног значаја је спречавање могућности настанка рекомбинације вируса авијарне инфлуенце А, при чему треба нагласити да особе које имају испољене симптоме прехладе или грипа не смеју да долазе у контакт са живином. Уколико је особа оболела од грипа хуманог типа, постоји могућност накнадне инфекције са вирусом авијарне инфлуенце и настанка рекомбинантног високовирулентног соја вируса инфлуенце. Новонастали рекомбинантни вирус авијарне инфлуенце може код људи довести до појаве болести, али и да стекне карактеристике лако преносивог агенса у популацији људи, а тиме потенцијалног узрочника пандемије.
Детаљне информације налазе се на интернет сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на адреси www.minpolj.sr.gov.yu.
-
Београд, 18. април 2024.На прелазу Градина заплењено приближно 27,5 килограма марихуане
-
Стара Пазова, 18. април 2024.Сахрањен заставник Мијодраг Тошковић
-
Београд, 18. април 2024.Осуђеници КПЗ Ниш сашили униформе за породилиште у Нишу
-
Београд, 18. април 2024.Милићевић одликован Орденом војводе Вука првог степена
-
Београд, 18. април 2024.МУП осуђује пласирање нетачних и непроверених информација
-
Београд, 17. април 2024.Неосноване тврдње о задржавању аутобуса са територије Космета...
-
Београд, 17. април 2024.Нетачни наводи да се планира исељење ОШ „Стефан Немања”
-
Београд, 17. април 2024.Ухапшене три особе због продаје хероина и амфетамина
-
Београд, 16. април 2024.Настава у ОШ ,,Владислав Рибникар“ до одлуке о меморијалном...
-
Сремска Каменица, 16. април 2024.У Центру за основну полицијску обуку организовано добровољно...