Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

COVID-19

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Говори премијерке

Издвојене теме
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Наставак борбе за опстанак српског народа на Космету

Београд, 18. март 2019.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић изјавио је данас да је Србија извукла поуке из НАТО бомбардовања 1999. године, и да је непоколебљиво решена да брани српски народ на Космету, водећи суверену и независну политику.

Ђурић је, на Међународној конференцији "Двадесет година након бомбардовања Југославије - лекција за европску безбедност у 21.веку'', истакао да крајни циљ НАТО бомбардовања – да Срба више не буде на Косову и Метохији, није и неће бити остварен.

Он је оценио да је отимање територије Србије и припајање некој од суседних земља био главни мотив НАТО агресије на Југославију 1999.године, уз напомену да смо сведоци да се месецима уназад бришу границе између Космета и Албаније и да нико од међународних фактора не реагује.

Директор Канцеларије за КиМ је поручио да нема дилему да се тада догодила агресија на суверену и независну државу, додавши да она није била изазвана деловањем Србије на својој или територији неке друге државе, које би могло да се искористи као изговор за ту интервенцију.

Ђурић је подсетио на то да механизми Уједињених нација јасно дефинишу услове под којима међународна заједница може да врши оружана дејства према једној сувереној држави, и нагласио да конкретни поводи који су искоришћени за бомбардовање СР Југославије нису издржали тест времена.

Он је указао на то да је током бомбардовања дошло до симултане агресије такозване ОВК, која је подигла све своје ресусре нападајући, не само војне снаге Југославије, него и цивилно становништво.

Према његовим речима, терористи ОВК тада су систематски прогонили и убијали, не само Србе, Горанце, Роме и друге народе на Космету, већ и лојалне Албанце, које су сматрали непријатељима своје идеологије.

Ако је разлог био да се спречи хуманитарна катастрофа, зашто данас у Приштини нема 50.000 Срба, колико их је било до тада, зашто нема 20.000 Срба у Пећи, а 12.000 у Призрену, запитао је Ђурић и навео да се 247.000 избеглих и расељених грађана после НАТО бомбардовања није вратило на Космет.

Он је поновио да ће Србија наставити да се бори за опстанак 120.000 Срба, који данас живе на Космету, водећи политику пружене руке, и поручио да смо спремни да са Албанцима пронађемо мир, како ничија деца не би бринула о томе да ли ће се поновити догађаји из 1999. године.