Званични сајт Владе Србије преноси говор премијерке Брнабић у целини:

"Даме и господо,

Морам пре свега да кажем да су организатори Форума и ове године изабрали и занимљиву и релевантну тему: где је то Србија 10 година након почетка светске економске кризе и како да дођемо до снажног, одрживог раста.

Нећу трошити много времена на прошлост, али мислим да је важно да кажем да је Србија током светске економске кризе и у првим годинама након ње доживела економски суноврат који је, одговорнијим вођењем политике, апсолутно могао да се избегне – ако не у потпуности, онда свакако у великој мери.

Даћу вам само један пример неодговорног вођења државе и економских одлука у потпуности заснованих на популизму које су нас довеле до овакво девастирајућег резултата: током изборне 2008. године власт је пензије, уместо законитих два пута, увећала у чак четири наврата, укупно 23,5 одсто уместо 8,5 одсто, колико је било могуће по економским показатељима.

Овакве одлуке, упарене са стварима као што су:

– недостатак већ тада неопходних структурних реформи;

– неконтролисано запошљавање у јавном сектору, а посебно у локалним самоуправама где је, у неким случајевима (најдрастичнији примери Прокупља и Смедеревске Паланке) број запослених био и три до четири пута већи од оптималног (у Прокупљу чак 52 одсто локалног буџета ишло је само за плате);

– неодговорне приватизације; 

– несрећни Закон о планирању и изградњи из 2009. који је, уз саму кризу, уништио наш грађевински сектор, довеле су до тога да ми не само да нисмо профитирали из кризе, што су неки тада најављивали као могућност, већ смо довели земљу на ивицу банкрота, између осталог и зато јер смо морали да се задужујемо по „кризним“ каматним стопама само да би исплатили пензије, незапосленост довели на приближно 26 одсто (с тим што је незапосленост младих достигла чак 51,1 одсто).

Где је Србија данас?

Рекла бих свакако у много бољој ситуацији него пре десетак  година.

Након тешких мера фискалне консолидације, имамо макроекономску стабилност: Србија је остварила четврту заредом годину стабилних јавних финансија, а 2018. годину смо завршили суфицитом у буџету од 32,2 милијарде динара (0,64 одсто нашег БДП-а).

Јавни дуг који је пре само неколико година био изнад 70 одсто БДП-а, сада је око 50 одсто (крај фебруара 50,4 одсто). Наш циљ јесте да га сведемо у оквир тзв. „безбедне зоне“ од 45 одсто БДП.

Доста смо урадили на побољшању пословног амбијента, што је очигледно ако упоредите наш ранг на "Дуинг бизнис листи" Светске банке тада и данас, али је још важније што се то види и по броју и величини инвестиција у Србији. Прошлу годину смо завршили са приближно 3,5 милијарди евра страних директних инвестиција.

Повећање инвестиција је донело и већи број радних места, а четврти квартал 2018. године завршили смо са стопом незапослености од 12,9 одсто. Верујем да је 2019. година када ће незапосленост у Србији коначно бити једноцифрена.  

Коначно, и у односу на тему овогодишњег Копаоник бизнис форума, у 2018. смо остварили раст од 4,3 одсто БДП-а, највећи у последњих десет година, и међу највишима у Европи.

Међутим, постоје две ствари када причамо о расту око којих ћемо се ми апсолутно сложити:

(1) ни оваква стопа раста није довољна да Србија сустигне чланице ЕУ у некој догледној будућности; и

(2) наша економија и даље није у потпуности спремна за одржив раст. 

Дакле, даље морамо да мењамо ствари да би наш раст био већи и да би био дугорочно одржив.

Шта радимо по овом питању?

Поменућу само кратко неке од најзначајнијих сектора за одржив раст.

Пољопривреда – огроман проблем наше пољопривреде јесте то што нисмо улагали у системе који би је направили отпорнијом на климатске промене. Зато инвестирамо у системе за наводњавање (тренутно је само три одсто укупног обрадивог пољопривредног земљишта покривено системима за наводњавање, а наш циљ је да до краја мандата ове владе то буде око седам одсто).

Инвестирамо и у електрификацију поља да би, како завршавамо системе за наводњавање, пољопривредници могли да их искористе на најбољи начин. Недостају нам аутоматски системи противградне заштите за бољи ниво заштите од града него што имамо тренутно. За десетак дана завршавамо увођење 28 од планираних 99 аутоматских противградних станица широм Србије.

Коначно, за бржи раст је неопходан много виши ниво технолошке обраде и у нашој пољопривреди и у нашој прехрамбеној индустрији. Из овог разлога смо 10. јануара усвојили нову уредбу која омогућава подстицаје у капитална улагања како бисмо подстакли улагања у опрему.

Такође, наш велики потенцијал јесте дигитализација пољопривреде због чега огромну подршку и значајна средства улажемо у Институт БиоСенс и, заједно са ЕУ, градимо Европски центар изврсности за дигиталну пољопривреду у Новом Саду.

Енергетика и рударство – више од три деценије Србија није изградила ниједан нови енергетски објекат. Ту такође имамо одређене резултате, али постоји значајан простор за даље унапређење. До 2020. имаћемо око 700 МW нових енергетских капацитета из обновљивих извора енергије. Кренули смо у изградњу нове термоелектране, Костолац Б3, капацитета 350 МW. Планирамо изградњу две-три хидроелектране са Републиком Српском, што је капацитет од око 200 МW. Поред овога, највећи део инвестиционог циклуса је у гасоводима како бисмо имали приступ већим количинама гаса и разгранали саму гасоводну мрежу по Србији.

Што се тиче рударства, поменућу само два пројекта која у овом тренутку делују као изузетно значајни за наш раст у будућности.

Један је свакако стратешко партнерство са кинеском компанијом "ЗиЈин", која је прошле године постала власник 63 одсто РТБ Бор и гарантовала инвестиције од 780 милиона долара у прве три године пословања, од чега очекујемо да током ове године уложе приближно 250 милиона долара како би унапредили пословање РТБ-а. РТБ у овом тренутку доприноси нашем БДП-у са неких 0,8 одсто, а очекујемо да то може да се повећа на 1,8 одсто.

Други је пројекат Јадарит у Лозници, а чињеница је да Србија има око 12 одсто светских резерви литијума. Имамо одличну сарадњу са компанијом "Рио Тинто" и очекујемо да до половине ове године буде завршена претходна студија изводљивости, а да изградња самог хемијског постројења започне 2021. Процењени потенцијални импакт овог пројекта је 1,3 одсто БДП-а, што може бити и значајно више уколико успемо да привучемо партнере који ће литијум користити за производњу у Србији и извоз полупроизвода или финалних производа из Србије.

Коначно, више нам је него јасно колико су грађевина и инфраструктура важни за динамичан и снажан раст, због чега смо и ове године повећали буџет за капиталне инвестиције и он први пут прелази 200 милијарди динара. Овде је такође добро то што нам је сваке године извршење буџета за капиталне инвестиције све боље, а са ММФ-ом радимо на томе да и системски побољшамо координацију и извршење пројеката, због чега од априла треба да почне да ради Комисија за имплементацију капиталних пројеката, коју ћу водити као председник Владе, односно коју би у будућности увек требало да води председник Владе.

Али када се ради о нашој индустрији, привреди и услугама и изазовима са којима се ту сусрећемо, највећи задатак који ова влада има пред собом, као што сам говорила од првог дана још као мандатар, јесте да нашу економију морамо да трансформишемо тако да буде заснована на иновацијама и знању како бисмо могли да достигнемо развијеније земље Европе.   

То је наша будућност и то је тренутно наш најважнији изазов.

Ако ово успемо, оставићемо генерацијама које долазе здрав економски модел који ће годину за годином доносити робустан раст.

И оно што данас желим да нагласим јесте да смо, у мандату ове владе, много учинили по овом питању.

Пре свега смо се посветили образовању које мора да буде тако да младе учи како да мисле, а не шта да мисле. Да их учимо критичком и алгоритамском размишљању и дигиталним вештинама неопходним у времену у коме живимо.

Увели смо програмирање као обавезан предмет од петог разреда основне школе. Повезали смо све школе на интернет у оквиру АМРЕС. Пилотирали смо дигиталне уџбенике и данас имамо 2.000 дигиталних учионица. У овој години буџетирали смо 20 милиона евра за повезивање 500 основних школа на брзи интернет и повећавање броја дигиталних учионица на 10.000. Пет пута смо повећали број специјализованих ИТ одељења у гимназијама широм Србије. Само прошле године, обучили смо више од 30.000 учитеља и наставника. Проширили смо капацитете на факултетима и институтима. Основали смо Фонд за науку којим желимо да повећамо улагања у науку, али и сарадњу између науке и привреде. Инвестирамо око 100 милиона евра у инфраструктуру за истраживање и развој, иновације и стартап компаније.

Чак једна милијарда и 135 милиона евра износи извоз ИКТ услуга у 2018. години. Ово је данас привредна грана са највећим нето извозом из Србије и најбрже растући привредни сектор у Србији. У 2018. ИКТ сектор је растао преко 26 одсто у односу на 2017, а у 2017. око 22 одсто у односу на 2016. Да ли знамо иједан други сектор који бележи овакав раст?

Да бисмо омогућили трансформацију наше економије, полако мењамо и политику субвенција и пореских подстицаја како бисмо све више стимулисали улагање у технологију и знање и полако се померамо од подстицаја по радном месту.

Вероватно највећи искорак у односу на досадашњу политику подстицаја јесте увођење пореских подстицаја за развој економије знања. Од 1. јануара ове године, у двоструком износу у пореском билансу признаваће се трошкови истраживања и развоја, док ће порез на добит за приходе од интелектуалне својине креиране у Србији бити нижи за чак 80 одсто, односно само три одсто уместо регуларних 15 одсто. Сада ће иновативне компаније имати много више средстава за улагање у раст и конкурентност, а Србија постаје једна од најконкурентнијих земаља за улагање у иновације.

Од 1. јануара смо такође увели и порески кредит од 30 одсто за инвестиције у нове иновативне компаније. На тај начин желимо да помогнемо нашим компанијама да више улажу у стартапове и нове идеје, које ће значајно повећати иновативност домаће привреде.

Поред образовања, једна од најважнијих ствари за трансформацију наше економије јесте креативност. Повећавамо улагања у културу и креативне делатности.

Верујем у Србију која ствара: данас и у будућности. Уз велику помоћ Савета за креативне индустрије, који сам формирала, покренули смо платформу ”Србија ствара“, односно „Serbia Creates”, како бисмо подржали наше креативне појединце, иницијативе, компаније и догађаје. Желимо да помогнемо нашим људима да дођу до много шире публике и потенцијалних партнера у свету, али и да у свет пошаљемо поруку о Србији као земљи креативних и иновативних људи.

Желим да позовем и вас, привреднике, да нам у овоме помогнете. Изменама Закона о порезу на добит предузећа подигли смо проценат улагања у културу који се сматрају расходом са 1,5 на чак пет одсто од укупних прихода. Истовремено, укинули смо горњу границу за промотивне и маркетиншке расходе од 10 одсто укупних прихода и надам се да ће вас ове мере подстаћи да, кроз спонзорства, и ви пружите подршку нашим уметницима, креативцима и иноваторима.

Нећу овога пута много говорити о електронској управи као најбољем механизму да имамо ефикасну и транспарентну јавну управу у служби грађана и привреде, само ћу подвући да нема динамичног, одрживог развоја без ефикасне управе.

Драго ми је што смо успели да укинемо неке бесмислене административне баријере које су вас оптерећивале, као на пример сталну оверу здравствених књижица за запослене или пријаву пореза на имовину која се сада ради у потпуности електронски – и пријава и плаћање. Кренули смо са електронским пријавама сезонских радника како не бисмо људе више оптерећивали папирима, системом е-Инспектор како бисмо инспекције направили ефикаснијим и транспарентнијим и како бисмо се борили против корупције.

Ушли смо у реформу катастра, тако да сада и грађани и привреда код јавног бележника могу да добију листу непокретности, овере купопродајни уговор, добију решења о упису некретнине и поднесу пореску пријаву. Укинули смо печат за привреду, ускоро уводимо и електронско архивирање. Све у свему, када је реч о е-Управи, напредујемо добро.

На крају, у рецепту за брз и одржив раст, неопходан састојак је владавина права, а пре свега независно, објективно, ефикасно и одговорно судство. Током прошле године, завршили смо јавну расправу у вези са изменама Устава у области судства, добили позитивно мишљење Венецијанске комисије и Влада је упутила Народној скупштини иницијативу за измену Устава.

Када причам о владавини права и уставним изменама не причам о поглављима 23 и 24 која јесу, уз дијалог са Приштином, централна тема наших европских интеграција, јер је, без обзира на ЕУ, ово нешто што је неопходно нама – нашим грађанима и нашој привреди.

Здрава економија, за мене, почива и на вредносном систему. Систему вредности који једну земљу чини „европском“ па иако није у ЕУ.

Друштво једнаких шанси. Друштво које разлике доживљава као квалитет, а не као основ за поделу. Друштво у којем равноправну улогу играју жене. У којем се поштују људска права и грађанске слободе. У којем се јасно зна шта су права и обавезе и радника и послодаваца. Друштво у којем се подразумева стално унапређење социјалног дијалога. Друштво које је осетљиво на сваки облик дискриминације.

Као председница Владе желим да вам поручим да су моја врата увек отворена за вас да заједно градимо визију Србије о којој сам говорила.

Хвала вам", поручила је Брнабић.