Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

COVID-19

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Говори премијерке

Издвојене теме
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Наћи решења како би пројектно суфинансирање испунило сврху

Чачак, 25. фебруар 2019.

У Чачку је данас одржан трећи округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији, коју спроводи Кабинет председнице Владе Републике Србије.

У расправи је речено да из нове медијске стратегије треба да проистекну квалитетне законске измене, док су представници локалних медија критиковали примену концепта пројектног суфинансирања медијских садржаја и затражили да оно буде транспарентно.

Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања је истакао да је Радна група покушала да исправи недостатке, "да запуши све рупе", како би пројектно суфинансирање испунило сврху, у корист грађана, али и медија.

Нова решења, када је ова проблематика у питању, предвиђају успостављање уједначених критеријума за рад конкурсних комисија и увођење евалуације спроведених пројеката, објаснио је Стојановић, који је и председник Радне групе за израду Нацрта медијске стратегије.

Представница крагујевачког "Гласа Шумадије" Јованка Маровић предочила је да се новинари Крагујевачке иницијативе противе увођењу регионалних јавних сервиса, што би, како је објаснила, додатно пореметило локално и регионално тржиште, а остале медије довело у неравноправан положај.

Директорка предузећа "Медија тим лидер" Светлана Којановић будућност српских медија види у медијима цивилног друштва и очекује да ће они променити стање.

У пројектном суфинансирању медијских садржаја, како је истакла, било је озбиљних мањкавости, па би овај концепт требало уредити, да више не буде промашених инвестиција.

Извршни директор "Транспарентности Србија" Немања Ненадић сматра да јавне набавке остављају простор за злоупотребе јер се спроводе без конкурса, те да би одлуке комисија за суфинансирање медијских садржаја требало да буду што мерљивије, на пример кроз систем бодовања.

Осврћући се на предлоге за оснивање регионалних јавних сервиса, Ненадић је рекао да их разуме, али је поручио да се никада не би требало залагати за јавно-приватна партнерства, јер су она, по његовом мишљењу, најгора.

Представник УНС-а у Радној групи Нино Брајовић истакао је да је у Нацрт стратегије први пут унета формулација да се на свим нивоима власти обезбеди минимум средстава за суфинансирање медијских садржаја.

Председник чачанског "Удружења медија и медијских радника" Гвозден Николић изнео је тврдњу да је "вртоглава и незапамћена" приватизација медија оставила хиљаде људи без посла.

Он је оценио да је за то добрим делом заслужна претходна медијска стратегија, док су новинарска удружења тај процес немо посматрала.

Николић је нагласио да се то удружење никако не слаже са оснивањем медија цивилног сектора, али подржава формирање више саморегулаторних тела.

Представник удружења "Локал прес" Стојан Марковић истакао је неопходност да из медијске стратегије проистекну квалитетне законске измене.

Према његовим речима, "Локал прес" се залаже за само једно саморегулаторно тело и захтева да на конкурсима не учествују штампани и онлајн медији који не признају надлежност Савета за штампу.

Према процени чланице Радне групе Јелене Клеут, држава једва чека да настане 101 саморегулаторно тело.

Савет за штампу је настао онда када је држава хтела да регулише медије, а штампа рекла - не сами ћемо, док електронски медији то нису успели, нагласила је Клеут.

Како је најављено, Влада Србије би крајем априла требало да усвоји медијску стратегију, после чега следи доношење акционог плана за њено спровођење, а три године касније и рекапитулација испуњености.