Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

COVID-19

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Говори премијерке

Издвојене теме
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Новом медијском стратегијом унапредити информисање у Србији

Нови Сад, 19. фебруар 2019.

У Скупштини града Новог Сада данас је одржан први округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији, коју спроводи Кабинет председника Владе Републике Србије.

Председник Радне групе за израду медијске стратегије Дејан Стојановић, који је и државни секретар Министарства културе и информисања, рекао је да је реч о револуционарном документу у односу на претходну стратегију, како у методолошком смислу, тако и у односу на детектоване теме и проблеме, који ће поправити стање у тој области.

Он је пренео да је Радна група задовољна учињеним, и напоменуо да је све урађено по закону како би се дошло до квалитетног документа.

Према његовој оцени, кључна је детаљна анализа стања урађена у Нацрту јер од ње зависи квалитет стратегије.

У току јавне расправе, која ће до краја месеца бити организована и у Нишу, Чачку и Београду, очекујемо примедбе на предложени текст, истакао је Стојановић и додао да за неке мере у Нацрту постоје алтернативе.

У расправи је речено да би нова медијска стратегија, која се доноси на период од пет година, морала да унапреди медијске слободе и омогући да се смање притисци на медије.

У Нацрту стратегије издвојена су мишљења чланова радне групе Нина Брајовића из УНС и Драгане Чабаркапе из Синдиката новинара Србије, која су приложена као анекси и односе се на статус дневних листова "Политика" и "Новости", као и новинске агенције Танјуг.

Брајовић је изнео мишљење да Танјуг мора да се угаси јер је тај поступак већ покренут, али да држава може да формира јавни сервис у којем плате запослених не би биле финансиране из буџета.

Он је оценио да би "Политику", након два неуспешна покушаја, требало приватизовати тако што би се нашла институција којој би држава поклонила свој удео.

Чабаркапа је истакла да би "Новости", "Политика" и Танјуг требало да наставе да раде по моделу јавног и приватног партнерства.

Председник Националног савета Мађара и Координације националних савета Јене Хајнал указао је на то да Нацрт није рађен у координацији са представницима националних савета мањина, оценивши да је понуђени предлог потпуно супротан мањинском законодавству и игнорише проблеме мањина.

Примедбе на Нацрт имао је и директор Буњевачког инфо центра Мирко Бајић, док је представник Хрватског националног већа Дарко Баштовановић оценио да се од националних савета тражи већи степен демократичности од оног који постоји у држави.

Чланица Радне групе Јелена Клеут је одговорила да је мишљење о информисању националних мањина формирано на основу анализе вишејезичних тимова Новосадске новинарске школе и уредника и новинара медија на језицима мањина, без намере да се дерогирају њихова права.

Напротив, како је нагласила, циљ је био да се подигне квалитет њиховог јавног информисања.

Председник УО Асоцијације локалних медија "Локал прес" Драган Ђорђевић сматра да би за финансирање медијских садржаја требало обезбедити минимум између један и два одсто буџета и да тај новац буде пласиран кроз пројекте.

Он је затражио и да се уведу казне за локалне самоуправе које не расписују конкурсе за суфинансирање медијских пројеката у јавном интересу, као и да се пропишу критеријуми за избор чланова комисија које о томе одлучују.

Представник Фондације за отворено друштво Драган Кремер предложио је да се у Нацрт унесе став да није дозвољено обједињено власништво над више од једне радио и ТВ фреквенције.