Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да Србија настоји да води проактивну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику која доприноси нашем бољем позиционирању на регионалном, европском и ширем међународном плану.
П:
О:
Читај ми
Србија пружа активан допринос светској стабилности
Београд,
19. фебруар 2019.
Званични сајт Владе преноси у целини говор који је Дачић одржао поводом скупа „Свет у превирању и будућност Европе и Балкана“, Форума за стратешке студије Института друштвених наука:
„Господине директоре Башићу,
Господине Цветичанин,
Ваше екселенције,
Поштоване даме и господо,
Захваљујем на позиву и прилици да говорим на овом скупу поводом покретања Форума за стратешке студије Института друштвених наука. Несумњив је значај оваквих иницијатива, чији је циљ да се разменом информација и ставова релевантних представника нашег друштва – државних институција, научних института, универзитета и високошколских установа, невладиних организација и стручних удружења, успостави плодотворан друштвени дијалог ради постизања што ширег консензуса о питањима значајним за дипломатију и међународне односе. У том смислу, покретање Форума за стратешке студије представља корак у добром правцу.
У данашњем свету, који се карактерише и као „умрежени свет“, уз традиционалне инструменте силе – војне снаге, индустријски, технолошки и привредни потенцијал и слично, све већу улогу играју информатика, интернет, роботика, нано технологија, вештачка интелигенција, биотехнологија и други феномени „четврте индустријске револуције“. Све ово ће битно утицати и на међународни положај држава или региона.
Свет, Европа и Балкан налазе се данас пред различитим изазовима који су повезани са променама околности у којима живимо. Реч је о демографским, климатским, технолошким, безбедносним, друштвеним, економским и другим променама које утичу на положај држава, њихову снагу, међусобне везе, а самим тим и на карактер међународних односа. Становништво Африке, на пример, биће више него удвостручено до 2050. године са садашњих 1,2 милијарде на 2,5 милијарде (или 25 одсто светског становништва), док ће европско становништво стагнирати или опасти на седам одсто светског становништва.
Питања наталитета, миграција и азила, али и располагања ресурсима, представљају данас изузетно важне теме око којих се сукобљавају различити, често сасвим супротни политички погледи и покрети. Неретко се производе дубоке поделе у појединим друштвима и државама, као што је то рецимо у случају питања третмана илегалних миграната у државама Европске уније.
О фрагментацији међународног система, слабљењу мултилатерализма и порасти конфронтације између три највеће светске силе било је речи и на управо одржаној Минхенској безбедносној конференцији. Сведоци смо успона мултиполарности, као и нових неизвесности и промена у националним политикама бројних држава, почевши од оне најснажније – САД, чија администрација данас води спољну политику која по многим параметрима знатно одступа од политике њених претходника.
Питање улоге државе нације у међународном поретку, као и тема националног идентитета, поново се поставља, посебно у Европи, како то илуструје процес Брегзита или резултати избора у бројним државама од Италије, преко Аустрије и Мађарске до Пољске или Шведске.
Међународне кризе смењују једна другу – да поменемо оне на Блиском истоку, од Сирије до Јемена, оне у Азији, попут питања контроле нуклеарног наоружања у Северној Кореји, или најновију у Венецуели. Замрзнути конфликти у источној Европи, Кавказу, Блиском истоку или индијском потконтиненту, само су неки од потенцијално опасних жаришта нових сукоба.
„Парадокс напретка“, како је то насловила обавештајна агенција САД у једном од својих футуристичких извештаја, у наредним годинама ће узроковати нове напетости између држава које повећавају ризике сукоба. Да ли ће XXI век бити „век свих катастрофа“, како се то наговештава у анализама ЦИА, или ће ипак бити век мира, напретка и просперитета, зависиће од многих чинилаца, чему свој допринос треба да пружи и наша земља.
Даме и господо,
У новим условима и стално променљивим околностима, спољна политика Републике Србије је прилагођена потребама, интересима и циљевима наше земље. Република Србија настоји да води проактивну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику која доприноси нашем бољем позиционирању на регионалном, европском и ширем међународном плану.
Спољнополитички циљеви Србије подразумевају пре свега очување суверенитета и територијалног интегритета земље, наставак преговарачког процеса са ЕУ и остваривање пуноправног чланства у што ближој будућности, развој билатералних односа како са водећим међународним актерима, тако и са свим осталим државама у свету. Очување мира и стабилности у региону, добросуседски односи и војна неутралност, такође спадају у спољнополитичке принципе наше земље.
Залажемо се за међународне односе засноване на достигнутим цивилизацијским нормама и међународном праву. Србија има добре и стабилне односе са свим великим силама, док са већином земаља Африке, Азије, Латинске Америке и Кариба настоји да отвори пут ка широј политичкој и привредној сарадњи, у циљу превазилажења уске, „евроцентричне“ спољне политике, какву смо наследили. Србија континуирано пружа активан допринос светској безбедности и стабилности учешћем у војним и полицијским мултинационалним операцијама.
Стратешки циљ Србије остаје пуноправно чланство у Европској унији. Иако је Република Србија учинила велики напредак на путу ка чланству, питање проширења ЕУ у овом моменту, међутим, више зависи од саме Уније. Интерни проблеми и реформе у ЕУ ће показати колико је ова интеграција способна да се мења и у том контексту да прихвати нове чланице.
Однос према проширењу ће у првом реду бити показатељ виталности и одрживости саме ЕУ. Маргинализација политике проширења ЕУ и нејасноће око динамике процеса, као и укупне перспективе чланства земљама-кандидатима има велики негативан утицај и на кретања у региону Западног Балкана.
Наша земља се залаже за развој добросуседских односа и дијалог, као основно средство у решавању отворених питања међу суседима. Зато Србија активно учествује у раду регионалних иницијатива, чиме потврђује своју позицију проактивног учесника и инспиратора проширења и продубљивања регионалне сарадње.
Србија је опредељена да у односима са суседима и земљама региона промовише "позитивну агенду" оријентисану ка будућности. Настојимо да се у односима са свим земљама региона тежиште стави на развој економске и других видова сарадње.
Србија улаже изузетне напоре да се дође до компромисног, а тиме и одрживог, трајног решења за питање Косова и Метохије, у интересу како Београда и Приштине, тако и српског и албанског народа, али и стабилности и просперитета у региону. Посвећени смо дијалогу са Приштином који се води уз посредовање ЕУ, као и спровођењу договореног из Бриселског споразума. Међутим, Приштина наставља да угрожава све што је уз помоћ ЕУ и других међународних чинилаца постигнуто на плану дијалога и економског повезивања.
Користим и ову прилику да истакнем да је за наставак дијалога неопходно моментално укидање одлуке Приштине о увођењу тарифе од 100 одсто на робу пореклом из централне Србије и БиХ. Ову одлуку су осудили и сви представници међународне заједнице. Такође, осуђујемо и друге негативне кораке који се готово свакодневно предузимају у Приштини, међу којима и одлуку о формирању тзв. војске „Косова“, чији је циљ у суштини подизање напетости, блокада дијалога и процеса тражења решења, уз вођење рачуна о интересима обеју страна.
Даме и господо,
Свет, наше друштво, као и наша ближа и шира околина мењају се, рекао бих, муњевитом брзином. Правац и карактер тих промена није једноставно ни разумети, ни објаснити. Шта нам доносе наредних десет, двадесет година нека су од питања која би требало да поставе и разматрају форуми као што је ваш.
Морамо бити више него икада свесни заједничке судбине и заједничких изазова пред којима се налази цело човечанство, као и свака земља и њено становништво, појединачно. У овом задатку, улога вашег Форума може имати посебну важност.
Захваљујем на пажњи“, истакао је Дачић.
Аутор:
Министарство спољних послова
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи