Пауновић је на конференцији у згради УН у Београду навела да је у периоду између два циклуса извештавања CEDAW комитету, Србија предузела многе активности са циљем испуњавања добијених препорука, чиме показује своју посвећеност и одлучност испуњавању међународних обавеза, али и чврсту опредељеност побољшању општег положаја жена у нашем друштву.
Према њеним речима, делегација коју чине представници извршне, законодавне и судске власти задужени за њено спровођење, до сада је одржала два припремна састанка, а данашња конференција је прилика да делегација сагледа перспективу цивилног друштва у спровођењу препорука Комитета о елиминисању дискриминације жена.
Дијалог са организацијама цивилног друштва који унапређујемо из године у годину је од великог значаја за активности у циљу унапређења положаја жена и ефикаснијег испуњавања препорука CEDAW комитета, нагласила је она.
Пауновић је подсетила на то да је Четврти периодични извештај о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена Влада Србије усвојила 2017. године, а допринос изради извештаја дале су и организације цивилног друштва.
План испуњавања препорука који је инцирао Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права Владе је умногоме олакшао и процес израде самог извештаја, навела је Пауновић, истичући да су у Акционом плану за праћење УН препорука, који садржи 388 препоруке, идентификоване препоруке које имају родну компоненту.
Она је додала да ће се кроз родно одговорне индикаторе обезбедити ефикасније праћење унапређења родне равноправности у нашој земљи.
Све препоруке механизама УН за људска права, укључујући и препоруке CEDAW комитета, повезане су са Циљевима одрживог развоја (SDGs) из Агенде 2030 Уједињених нација, напоменула је Пауновић.
CEDAW конвенција са Опционим протоколом преведена је на српски језик и на 16 језика националних мањина – румунски, русински, македонски, мађарски, чешки, албански, босански, црногорски, хрватски, словачки, бугарски, ромски, буњевачки, украјински, влашки и немачки језик.