П:
О:
Читај ми
Инвестирање у деценијама запостављене средине
Београд,
10. мај 2004.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић говорио је у интервјуу за јучерашње издање дневног листа "Политика" о закону о култури, културној политици, Радиодифузном савету, стању у електронским медијима, финансирању културних догађаја и институција. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Закон о култури:
- То је велико и широко питање. Сви мисле да ће кроз нове законе решити проблеме у култури. Али, да бисмо јасно дефинисали културну стратегију морали бисмо прво имати неку врсту националне стратегије и тада утврдити шта је то наша културна политика. А када то отворите као тему, одмах се јављају душебрижници с питањем зашто национална стратегија. Овде је све спорно: и да ли нам треба ћирилица, и да ли нам је језик угрожен, и да ли нам треба кодекс културног понашања... Све што је у развијеним земљама нормално – овде није и предмет је за дискусију. Морамо да штитимо језик, не само од туђица, морамо да штитимо писмо, издаваштво, морамо на прави начин да дамо подстицај свим видовима културног стваралаштва, посебно у унутрашњости. За ова два месеца сам видео да су Београд и други већи градови били фаворизовани до те мере да су десетковали све друге у култури. Зато хоћемо да инвестирамо у оне средине које су деценијама запостављане и то ће бити део наше културне стратегије. Затим, неколико година све што је имало предзнак националног бивало је анатемисано: то ћемо променити, иако морамо развијати културу свих који живе у овој земљи.
Експертски тим који би предложио нову културну политику:
– То сам наговестио у уводном програму који сам предао мандатару, али су многи одмах скочили и почели да нападају тај предлог, по систему –зашто овај, а не онај. Овде ни Никола Тесла, ни Свети Сава, ни Његош, ни Пупин нису ауторитети без остатка. Код Срба шансу немају живи, већ само мртви. Волео бих да могу да формирам експертски тим, али... можда би то могле да предложе неке институције, а у култури их има чак четири хиљаде!? Ово је и позив експертима да се сами јаве. Ако се покаже добра воља и покрене иницијатива – зашто да не.
Култура и медији унутар једног министарства:
– У области културе и медија има и доста сродних ствари, али и оних које немају никакве међусобне везе. Обе области су оптерећене низом проблема: у етру влада хаос, много је пиратерије, црног новца, а где је то – ту је и мафија...
Радиодифузни савет и стање у електронским медијима:
– Проблем Радиодифузног савета смо решили, помирили смо сујете, сви су били укључени, сви су се сложили и тако је пронађено решење: оно у облику готовог предлога стоји пред Владом и биће, надам се, усвојено на једној од следећих седница. Важно је да смо урадили и предлог за приватизацију медија, посебно битно у оним случајевима где је држава била оснивач, а то је често у низу мањих, општинских медија, где су људи данас у најгорој ситуацији. Све ће бити урађено до 1. новембра. У овом тренутку је боље применити стари, дакле постојећи радиодифузни закон из јула 2002. године, и продужити неке већ пробијене рокове за решење неких проблема. Али, о томе ће крајњу одлуку донети Радиодифузни савет, Агенција за телекомуникације и тржиште!
Финансирање културних манифестација:
– Све ћемо финансирати, али са јасно предоченом сликом шта дају други за исте манифестације, рецимо град. Јер, реч је о парама које нису мале, рецимо за Битеф, посебно у земљи у којој има толико других проблема... Дакле, паре ће се давати према јасном пословном плану. За Дане комедије у Јагодини тражено нам је двеста хиљада динара, а доделили смо им сто одсто више. И то је мало. Из Београда за те паре нико не би ни ушао у Министарство да поднесе захтев!
Финансирање великих националних институција:
– Свестан сам да и даље радимо према самоуправним, социјалистичким шаблонима који се провлаче и кроз такве институције. Да ли је потребно Народном позоришту 800 људи или није? Јасно је да неколико стотина мора да оде, а да тржишни и економски интереси, али не јефтини, морају да буду у функцији правог развоја и овог позоришта, и културе уопште.
- То је велико и широко питање. Сви мисле да ће кроз нове законе решити проблеме у култури. Али, да бисмо јасно дефинисали културну стратегију морали бисмо прво имати неку врсту националне стратегије и тада утврдити шта је то наша културна политика. А када то отворите као тему, одмах се јављају душебрижници с питањем зашто национална стратегија. Овде је све спорно: и да ли нам треба ћирилица, и да ли нам је језик угрожен, и да ли нам треба кодекс културног понашања... Све што је у развијеним земљама нормално – овде није и предмет је за дискусију. Морамо да штитимо језик, не само од туђица, морамо да штитимо писмо, издаваштво, морамо на прави начин да дамо подстицај свим видовима културног стваралаштва, посебно у унутрашњости. За ова два месеца сам видео да су Београд и други већи градови били фаворизовани до те мере да су десетковали све друге у култури. Зато хоћемо да инвестирамо у оне средине које су деценијама запостављане и то ће бити део наше културне стратегије. Затим, неколико година све што је имало предзнак националног бивало је анатемисано: то ћемо променити, иако морамо развијати културу свих који живе у овој земљи.
Експертски тим који би предложио нову културну политику:
– То сам наговестио у уводном програму који сам предао мандатару, али су многи одмах скочили и почели да нападају тај предлог, по систему –зашто овај, а не онај. Овде ни Никола Тесла, ни Свети Сава, ни Његош, ни Пупин нису ауторитети без остатка. Код Срба шансу немају живи, већ само мртви. Волео бих да могу да формирам експертски тим, али... можда би то могле да предложе неке институције, а у култури их има чак четири хиљаде!? Ово је и позив експертима да се сами јаве. Ако се покаже добра воља и покрене иницијатива – зашто да не.
Култура и медији унутар једног министарства:
– У области културе и медија има и доста сродних ствари, али и оних које немају никакве међусобне везе. Обе области су оптерећене низом проблема: у етру влада хаос, много је пиратерије, црног новца, а где је то – ту је и мафија...
Радиодифузни савет и стање у електронским медијима:
– Проблем Радиодифузног савета смо решили, помирили смо сујете, сви су били укључени, сви су се сложили и тако је пронађено решење: оно у облику готовог предлога стоји пред Владом и биће, надам се, усвојено на једној од следећих седница. Важно је да смо урадили и предлог за приватизацију медија, посебно битно у оним случајевима где је држава била оснивач, а то је често у низу мањих, општинских медија, где су људи данас у најгорој ситуацији. Све ће бити урађено до 1. новембра. У овом тренутку је боље применити стари, дакле постојећи радиодифузни закон из јула 2002. године, и продужити неке већ пробијене рокове за решење неких проблема. Али, о томе ће крајњу одлуку донети Радиодифузни савет, Агенција за телекомуникације и тржиште!
Финансирање културних манифестација:
– Све ћемо финансирати, али са јасно предоченом сликом шта дају други за исте манифестације, рецимо град. Јер, реч је о парама које нису мале, рецимо за Битеф, посебно у земљи у којој има толико других проблема... Дакле, паре ће се давати према јасном пословном плану. За Дане комедије у Јагодини тражено нам је двеста хиљада динара, а доделили смо им сто одсто више. И то је мало. Из Београда за те паре нико не би ни ушао у Министарство да поднесе захтев!
Финансирање великих националних институција:
– Свестан сам да и даље радимо према самоуправним, социјалистичким шаблонима који се провлаче и кроз такве институције. Да ли је потребно Народном позоришту 800 људи или није? Јасно је да неколико стотина мора да оде, а да тржишни и економски интереси, али не јефтини, морају да буду у функцији правог развоја и овог позоришта, и културе уопште.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи