Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић говорио је синоћ на Светосавској академији у Националној опери у Темишвару, коју је организовао Савез Срба у Румунији.
П:
О:
Читај ми
Вукосављевић на Светосавској академији у Темишвару
Београд/Темишвар,
27. јануар 2019.
Вукосављевић је уочи Савиндана, великог празника српске историје, културе и просвете, позвао да се загледамо у дубоке ходнике историје и послушамо гласове предака и поруке строге учитељице живота.
Покушајмо да свевременски значај великог српског просветитеља и утемељивача аутокефалне српске цркве, духовника и подвижника, сагледамо у контексту времена у коме живимо. Протумачимо његове поруке онако како данас умемо и колико смо кадри, рекао је министар.
Према његовим речима, нема тог Србина у матици или у дијаспори који, у школи и у породици, није научио много тога о животу и делу принца Растка, потоњег монаха Саве, чије велико дело бележе и чувају и историја и мит, у оном неизбежном преплету у коме колективно сећање одаје признање великанима једног народа.
Историја је, како је истакао, запамтила Савине стазе и ходочашћа, уклесала његове речи, законе и правила у велики зид плача и поноса једног мученичког народа и давала му подстицај и охрабрење у вековној борби за слободу и просперитет.
Историја и мит, две су стране истог новчића, којим српски народ плаћа своје постојање и трајање, нагласио је Вукосављевић.
Он је подсетио на то да је Синан-паша, када је на Врачару, у Београду, спалио мошти Светог Саве, које је народ поштовао и клањао им се, мислио да ће тиме сломити вољу Србима и трајно их и физички и духовно покорити.
Тај Врачарски пламен, извио се високо у небо и тамо спојио са другим великим ватрама наше тегобне историје - са ватром којом је горела Народна библиотека 1941. године, са ватрама којима је спаљивана устаничка Србија 1813. и са свим оним ватрама којима је био обележен наш мучни историјски ход, поручио је министар.
Он је оценио да је велико питање које лебди над овом генерацијом српског народа и над онима које ће после ње доћи како се односити према тим великим ватрама.
Да ли их се плашити и гурати их у заборав, да ли око њих играти уклети плес смрти и самосажаљења, или их доживети као варничаво огњиште мудрости и искуства на коме се греју идентитет и самопоштовање народа и којим се осветљава пут у будућност? Од одговора на ово питање зависи све, указао је Вукосављевић.
Искре из пламена са Врачара, како је рекао, ветар је однео свуда где Срби живе и постале су одиста метафизичка, кретивна снага Савиног народа.
Министар се присетио и великих Срба који потичу управо са ових простора који их је обликовао, као и њихове потребе да сачувају духовну везу са својим прецима, без обзира на историјске ломове и притиске.
Ових дана, у сусрет празнику или на сам празник посвећен духовном оцу и културном хероју српског народа, на свим странама где има насељених Срба, на свим континентима нашег глобалног села, Срби се окупљају око имена Светог Саве, имена које има многа значења, а свако је значење градилачко, саборно и светло, истакао је Вукосављевић.
Српска култура, како је навео, овде се додирује и прожима са разбокореном и снажном културом Румуна, са њиховим културним наслеђем, књижевним постигнућима, традиционалном народном уметношћу, народном музиком и дубоким традицијама класичне уметности.
Румуни и Срби живи су доказ чињенице да култура спаја чврстим нитима уважавања и поверења оне народе који кроз културу и преко ње, разговарају и тиме надилазе буку политичке историје, неповерења и искључивости свих облика, поручио је министар.
Овај део српског народа имао је "историјску срећу" да живи заједно са великим румунским народом са којим је имао и има односе дубоког поштовања и слоге.
Светосавској академији, која је имала богат музички и сценски програм, присуствовао је велики број Срба из Румуније, а присутни су били и помоћник министра за културно наслеђе Данијела Ванушић, покрајинска секретарака за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, почасни председник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић и представници Епархије Будимско-темишвараске Српске православне цркве.
Аутор:
kultura.gov.rs
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...