Ђорђевић је истакао да пензиони фондови Аустријe и Србијe имају одличну сарадњу, али да увек постоји простор за њено даље јачање.
Он је пренео да је на састанку разговарано о ономе што је већ започето, између осталог о коришћењу наших рехабилитационих центара, као и електронској размени података.
Према његовим речима, средином године требало би да буде потписан нови споразум о размени података који ће омогућити не само већу контролу, већ можда и веће пензије за наше грађане.
Министар је навео да у Бечу, односно у Аустрији, живи можда највећа српска дијаспора у Европи и да је због тога сарадња у области пензијског осигурања веома битна.
За 27.195 корисника пензионог фонда који живе у Србији Аустрија плаћа пензије, а за неких 2.150 који живе у Аустрији плаћа Србија. Људи када оду у пензију желе да време посвете себи, а не административним стварима и управо је обавеза Аустрије и Србије да то поједноставе, истакао је министар.
Он је указао на то да је током састанка било речи и о могућностима спровођења рехабилитације аустријских корисника и осигураника српског порекла у нашим бањама, имајући у виду да ће опоравак бити бржи и квалитетнији ако се реализује у матичној земљи, на матерњем језику, у познатом окружењу.
Ђорђевић је нагласио да би услови и квалитет рехабилитације у нашим бањама били једнаки онима у аустријским рехабилитационим центрима.
Будући да је превенција инвалидности у Аустрији у надлежности Завода за пензијско осигурање, сваки нови вид сарадње, па и рехабилитацију корисника у српским бањама, развијали би уз партнерство и подршку Фонда ПИО, са којим имају добре пословне односе, објаснио је министар.