П:
О:
Читај ми
Пун легитимитет Београда у разговорима о Косову и Метохији
Београд,
21. септембар 2005.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Зоран Лончар рекао је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да је најзначајнији резултат бечких разговора са политичким представницима косметских Албанаца чињеница да је самим њиховим одржавањем Приштина коначно признала пун легитимитет Београда као саговорника.
Зоран Лончар
Званични сајт Владе Србије преноси овај интервју у целини.
О легитимитету Београда:
У штампи на албанском било је спекулација о томе да је ово почетак преговора о статусу – што није тачно. У питању је, наиме, први незванични разговор Београда и Приштине на једном високом нивоу, са циљем размене мишљења.
Албанци су морали да направе тај уступак. Сада су нам дали легитимитет и нема више назад. Од сада, па убудуће, Београд је равноправан саговорник. Међународна заједница нам је и до сада то потврђивала, али косметски Албанци нису хтели.
Предлог српске стране да се ради на једном, заједничком документу:
Ово је био први, почетни разговор о процесу децентрализације на Косову и Метохији на којем су обе стране изнеле своја виђења. Ми смо предложили да се заједнички ради на новом документу који би представљао политички оквир за регулисање процеса децентрализације власти на Косову и Метохији у општинама у којима су Срби у већини.
Основа за тај документ могла би да буду решења која су у свом писму Петерсену понудили представници косметских Срба. Пре свега, то је знатно проширивање надлежности у областима које су од виталног интереса за опстанак и повратак Срба, затим повећање броја општина са већинским српским становништвом, као и временско ограничавање процеса децентрализације на јун следеће године, пре одржавања локалних избора на Космету.
Званични Београд подржава предлог косметских Срба јер је заснован на принципима и идејама које су садржане у Плану Владе Србије за решавање политичке ситуације на Косову и Метохији, који је Влада прошле године израдила а Народна скупштина једногласно прихватила.
Реакција Албанаца на овај предлог:
На овом састанку нисмо успели да добијемо одговор на ту понуду. У неком наредном периоду очекујемо одговор косметских Албанаца да ли су спремни на такав вид посебне децентрализације власти када су у питању косметски Срби. Једино тако, кроз нека додатна овлашћења, могла би да се обезбеди сигурност и нормалан живот косметских Срба и тиме створе предуслови за повратак прогнаних.
Децентрализација власти, онако како то желе да ураде Албанци, подразумева стварање локалне самоуправе као сервиса свих грађана који живе на Космету. Они предлажу повећање надлежности свих општина на територији Косова и Метохије, без обзира на њихову националну структуру. Али, мора се имати у виду да је на Космету неалбанско, а посебно српско становништво, изузетно угрожено, па њихова права кроз неке додатне гаранције и овлашћења треба заштитити на другачији начин од оног како је то учињено с правима косметских Албанаца.
Да ли се, изузев о децентрализацији, разговарало о још неким спорним питањима:
Једина тема разговора била је децентрализације власти, као што је и договорено. Косметски Албанци су исказали интересовање за још неке друге области, као што су земљишне књиге или потписивање протокола о повратку, али се о томе није сад расправљало. У овом тренутку политички приоритет је децентрализација, а у неким наредним разговорима, до којих ће свакако доћи, биће речи и о темама које су предложили Албанци.
О резултатима овог разговора:
Разговор је начин да се одређени проблеми политичке природе између Београда и Приштине реше. Да смо раније разговарали, како је то Београд предлагао, већ бисмо имали неке резултате. Без обзира на то колико буду трајали, они за резултат морају да имају компромис. Надам се да ће убудуће сви политички проблеми између нас бити решавани компромисним путем, а не неким другим средствима која су коришћена у ближој и даљој прошлости. Посебно је значајно и то што је у дијалогу са косметским Албанцима наступила јединствена делегација Срба, на челу са политичким представницима Београда.
Разговорима су присуствовали и саветник премијера Слободан Самарџић, саветник председника Леон Којен и четворица представника косметских Срба – Ранђел Нојкић, Горан Богдановић, Марко Јакшић и Милорад Тодоровић. Задовољни смо начином на који је Кај Еиде водио разговоре и искрено се надамо да ће он или неко ко ће бити исто тако неутралан председавати наредним састанком.
О легитимитету Београда:
У штампи на албанском било је спекулација о томе да је ово почетак преговора о статусу – што није тачно. У питању је, наиме, први незванични разговор Београда и Приштине на једном високом нивоу, са циљем размене мишљења.
Албанци су морали да направе тај уступак. Сада су нам дали легитимитет и нема више назад. Од сада, па убудуће, Београд је равноправан саговорник. Међународна заједница нам је и до сада то потврђивала, али косметски Албанци нису хтели.
Предлог српске стране да се ради на једном, заједничком документу:
Ово је био први, почетни разговор о процесу децентрализације на Косову и Метохији на којем су обе стране изнеле своја виђења. Ми смо предложили да се заједнички ради на новом документу који би представљао политички оквир за регулисање процеса децентрализације власти на Косову и Метохији у општинама у којима су Срби у већини.
Основа за тај документ могла би да буду решења која су у свом писму Петерсену понудили представници косметских Срба. Пре свега, то је знатно проширивање надлежности у областима које су од виталног интереса за опстанак и повратак Срба, затим повећање броја општина са већинским српским становништвом, као и временско ограничавање процеса децентрализације на јун следеће године, пре одржавања локалних избора на Космету.
Званични Београд подржава предлог косметских Срба јер је заснован на принципима и идејама које су садржане у Плану Владе Србије за решавање политичке ситуације на Косову и Метохији, који је Влада прошле године израдила а Народна скупштина једногласно прихватила.
Реакција Албанаца на овај предлог:
На овом састанку нисмо успели да добијемо одговор на ту понуду. У неком наредном периоду очекујемо одговор косметских Албанаца да ли су спремни на такав вид посебне децентрализације власти када су у питању косметски Срби. Једино тако, кроз нека додатна овлашћења, могла би да се обезбеди сигурност и нормалан живот косметских Срба и тиме створе предуслови за повратак прогнаних.
Децентрализација власти, онако како то желе да ураде Албанци, подразумева стварање локалне самоуправе као сервиса свих грађана који живе на Космету. Они предлажу повећање надлежности свих општина на територији Косова и Метохије, без обзира на њихову националну структуру. Али, мора се имати у виду да је на Космету неалбанско, а посебно српско становништво, изузетно угрожено, па њихова права кроз неке додатне гаранције и овлашћења треба заштитити на другачији начин од оног како је то учињено с правима косметских Албанаца.
Да ли се, изузев о децентрализацији, разговарало о још неким спорним питањима:
Једина тема разговора била је децентрализације власти, као што је и договорено. Косметски Албанци су исказали интересовање за још неке друге области, као што су земљишне књиге или потписивање протокола о повратку, али се о томе није сад расправљало. У овом тренутку политички приоритет је децентрализација, а у неким наредним разговорима, до којих ће свакако доћи, биће речи и о темама које су предложили Албанци.
О резултатима овог разговора:
Разговор је начин да се одређени проблеми политичке природе између Београда и Приштине реше. Да смо раније разговарали, како је то Београд предлагао, већ бисмо имали неке резултате. Без обзира на то колико буду трајали, они за резултат морају да имају компромис. Надам се да ће убудуће сви политички проблеми између нас бити решавани компромисним путем, а не неким другим средствима која су коришћена у ближој и даљој прошлости. Посебно је значајно и то што је у дијалогу са косметским Албанцима наступила јединствена делегација Срба, на челу са политичким представницима Београда.
Разговорима су присуствовали и саветник премијера Слободан Самарџић, саветник председника Леон Којен и четворица представника косметских Срба – Ранђел Нојкић, Горан Богдановић, Марко Јакшић и Милорад Тодоровић. Задовољни смо начином на који је Кај Еиде водио разговоре и искрено се надамо да ће он или неко ко ће бити исто тако неутралан председавати наредним састанком.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи