П:
О:
Читај ми
Обележавање Светског дана срца
Београд,
20. септембар 2005.
Министарство здравља Владе Републике Србије, здравствене установе у Србији и представници невладиног сектора, у сарадњи са Амбасадом Сједињених Америчких Држава, обележиће Светски дан срца, 25. септембар, манифестацијом на Ади Циганлији под слоганом "Срце, здраво".
У оквиру ове манифестације одржаће се шетња/трка путевима стазе здравља, као и ревијалне утакмице, рекреативне активности и спортска такмичења. На штандовима здравствених установа делиће се промотивно-едукативни материјал и обављати мерење крвног притиска, лабораторијске анализе, као и превентивни савети у циљу унапређења и очувања здравља.
Овогодишња тема Светског дана срца је превенција пушења, прекомерне телесне тежине, гојазности и физичке неактивности. Ови фактори ризика препознати су као врло учестали и значајни у настанку болести срца и крвних судова.
Повећана телесна тежина од дечјег узраста повећава ризик за појаву инфаркта и шлога пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Проблем прекомерне телесне тежине и гојазности веома је заступљен и у нашој средини.
Према резултатима истраживања здравственог стања становништва, скоро сваки други становник Србије прекомерно је ухрањен или гојазан, што је последица недовољне физичке активности и лоших навика у исхрани.
Оптерећеност болестима срца и крвних судова је у глобалном порасту. Велики јавно-здравствени значај ове групе обољења проистиче из чињенице да су болести срца и крвних судова водећи узроци превременог оболевања и умирања, радне неспособности, инвалидитета и растућих трошкова здравствене заштите, који често превазилазе материјалне могућности националног здравственог система.
Према пројекцијама за 21. век, болести срца и крвних судова постаће водећи узрок оболевања и умирања у целом свету с обзиром на то да се скоро 30 одсто укупног светског морталитета приписује болестима срца и крвних судова.
Према подацима за 2003. годину, на годишњем нивоу то износи просечно 17 милиона људи, од чега 80 одсто потиче из земаља у развоју и ниско развијених земаља.
У Републици Србији (без Косова и Метохије) 2003. године од ове групе болести умрле су 57.374 особе, што износи 55,2 одсто у односу на све узроке смрти.
Водеће место у структури оболевања и умирања од болести срца и крвних судова припада срчаном и можданом удару, од којих приближно оболи 32 милиона људи годишње, а око 13 милиона случајева завршава се фатално.
У Србији просечна стопа морталитета од болести срца и крвних судова у периоду 1999 - 2003. година износила је 570 на 100.000 становника свих узраста оба пола. Сваки други мушкарац и 60 одсто жена у Србији умире због ових болести.
Према проценама за 2000. годину, истиче се да би највећи пораст очекиваног трајања живота на рођењу од 2,4 године настао елиминацијом морталитета од болести срца код особа мушког пола, док би код жена тај пораст износио 2,1 годину, а настао би елиминацијом морталитета од цереброваскуларних болести.
Пораст оптерећености друштва болестима срца и крвних судова у земљама у транзицији последица је пораста националног дохотка, који је обично повезан са растућом изложеношћу врло великог дела становништва факторима ризика.
Међу њима нарочито су значајни неправилна исхрана, са порастом телесне тежине и повишењем крвног притиска, нивоа масноћа и шећера у крви, недовољна физичка активност, све израженије присуство пушача међу млађим узрасним категоријама и изједначавање учесталости ове штетне навике код особа оба пола.
Поуздани и чврсти докази указују на то да су инфаркт и шлог у високом проценту обољења која могу да се предупреде и до 50 одсто, и то животом без дуванског дима, свакодневном умереном физичком активношћу, правилном исхраном богатом свежим воћем и поврћем и контролом телесне тежине, крвног притиска и нивоа шећера и холестерола у крви.
Овогодишња тема Светског дана срца је превенција пушења, прекомерне телесне тежине, гојазности и физичке неактивности. Ови фактори ризика препознати су као врло учестали и значајни у настанку болести срца и крвних судова.
Повећана телесна тежина од дечјег узраста повећава ризик за појаву инфаркта и шлога пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Проблем прекомерне телесне тежине и гојазности веома је заступљен и у нашој средини.
Према резултатима истраживања здравственог стања становништва, скоро сваки други становник Србије прекомерно је ухрањен или гојазан, што је последица недовољне физичке активности и лоших навика у исхрани.
Оптерећеност болестима срца и крвних судова је у глобалном порасту. Велики јавно-здравствени значај ове групе обољења проистиче из чињенице да су болести срца и крвних судова водећи узроци превременог оболевања и умирања, радне неспособности, инвалидитета и растућих трошкова здравствене заштите, који често превазилазе материјалне могућности националног здравственог система.
Према пројекцијама за 21. век, болести срца и крвних судова постаће водећи узрок оболевања и умирања у целом свету с обзиром на то да се скоро 30 одсто укупног светског морталитета приписује болестима срца и крвних судова.
Према подацима за 2003. годину, на годишњем нивоу то износи просечно 17 милиона људи, од чега 80 одсто потиче из земаља у развоју и ниско развијених земаља.
У Републици Србији (без Косова и Метохије) 2003. године од ове групе болести умрле су 57.374 особе, што износи 55,2 одсто у односу на све узроке смрти.
Водеће место у структури оболевања и умирања од болести срца и крвних судова припада срчаном и можданом удару, од којих приближно оболи 32 милиона људи годишње, а око 13 милиона случајева завршава се фатално.
У Србији просечна стопа морталитета од болести срца и крвних судова у периоду 1999 - 2003. година износила је 570 на 100.000 становника свих узраста оба пола. Сваки други мушкарац и 60 одсто жена у Србији умире због ових болести.
Према проценама за 2000. годину, истиче се да би највећи пораст очекиваног трајања живота на рођењу од 2,4 године настао елиминацијом морталитета од болести срца код особа мушког пола, док би код жена тај пораст износио 2,1 годину, а настао би елиминацијом морталитета од цереброваскуларних болести.
Пораст оптерећености друштва болестима срца и крвних судова у земљама у транзицији последица је пораста националног дохотка, који је обично повезан са растућом изложеношћу врло великог дела становништва факторима ризика.
Међу њима нарочито су значајни неправилна исхрана, са порастом телесне тежине и повишењем крвног притиска, нивоа масноћа и шећера у крви, недовољна физичка активност, све израженије присуство пушача међу млађим узрасним категоријама и изједначавање учесталости ове штетне навике код особа оба пола.
Поуздани и чврсти докази указују на то да су инфаркт и шлог у високом проценту обољења која могу да се предупреде и до 50 одсто, и то животом без дуванског дима, свакодневном умереном физичком активношћу, правилном исхраном богатом свежим воћем и поврћем и контролом телесне тежине, крвног притиска и нивоа шећера и холестерола у крви.
-
Београд, 18. април 2024.На прелазу Градина заплењено приближно 27,5 килограма марихуане
-
Стара Пазова, 18. април 2024.Сахрањен заставник Мијодраг Тошковић
-
Београд, 18. април 2024.Осуђеници КПЗ Ниш сашили униформе за породилиште у Нишу
-
Београд, 18. април 2024.Милићевић одликован Орденом војводе Вука првог степена
-
Београд, 18. април 2024.МУП осуђује пласирање нетачних и непроверених информација
-
Београд, 17. април 2024.Неосноване тврдње о задржавању аутобуса са територије Космета...
-
Београд, 17. април 2024.Нетачни наводи да се планира исељење ОШ „Стефан Немања”
-
Београд, 17. април 2024.Ухапшене три особе због продаје хероина и амфетамина
-
Београд, 16. април 2024.Настава у ОШ ,,Владислав Рибникар“ до одлуке о меморијалном...
-
Сремска Каменица, 16. април 2024.У Центру за основну полицијску обуку организовано добровољно...