П:
О:
Читај ми
Скупштина Србије усвојила више закона
Београд,
14. септембар 2005.
Скупштина Србије усвојила је данас Закон о државној управи, Закон о државним службеницима, Закон о заштити конкуренције, Закон о оглашавању, Закон о заштити потрошача, Закон о ценама и Закон о заштитнику грађана.
Закони о државној управи и о државним службеницима треба да допринесу деполитизацији и професионализацији и омогуће наставак реформе државне управе.
Законом о државној управи је, по узору на европска законодавства, уместо заменика министра предвиђена функција државног секретара, којих може бити један или више у сваком министарству.
Државног секретара поставља Влада на предлог министра, а дужност му престаје онда када и мандат министру. Он је поред министра једини политички функционер у државној управи којег поставља Влада. Државни секретар подлеже правилима о неспојивости сукоба интереса, али за разлику од чланова Владе не може бити ни посланик.
Помоћници министра су државни службеници а не функционери, који се баве одређеним областима и Влада их поставља на пет година. Законом се министрима омогућава да имају и по три саветника, који ће радити по уговору и чинити део политичке структуре министарства, а не управног апарата.
Послове државне управе убудуће ће обављати министарства, органи управе и посебне организације, али ће они као посебну улогу имати креирање политике Владе кроз припрему закона, прописа, аката, стратегија и других мера које спроводи Влада. Поједини послови државне управе могу се законом поверити и органима покрајине и локалне самоуправе, јавним предузећима или установама.
За Закон о државној управи гласало је 127 посланика, против су била 83, уздржана два, а није гласало четири од 216 присутних посланика.
Скупштина је усвојила и Закон о државним службеницима који би требало да се примењује од јула идуће године, а којим се каријера државних службеника везује за стручност, а радно-правни статус штити од утицаја политике.
Најзначајнија новина овог прописа односи се на поделу запослених на државне службенике и намештенике. Послови државних службеника везани су за делокруг рада државних органа, док ће намештеницима бити поверени пратећи помоћно-технички послови.
И једнима и другима послодавац ће бити Република, али ће се њихов статус разликовати утолико што су службеници директно повезани са обављањем власти и однос са државом успостављају на јавно-правни начин, док ће положај намештеника бити сличнији запосленима у приватном сектору.
Овим законом одређује се круг лица која нису државни службеници већ функционери, а у који улазе посланици, председник Републике, судије Уставног суда, чланови Владе, судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Скупштина или поставља Влада.
Према овом закону, државни службеници морају се придржавати начела законитости, непристрасности и политичке неутралности.
У погледу сукоба интереса државни службеници имају нешто другачији положај од функционера јер им је омогућено да се баве додатним радом, али само ако он не постане извор корупције. Државном службенику забрањено је да оснива привредна друштва, јавне службе или да се бави предузетништвом.
За закон је гласало 129 посланика, против су била 82, уздржан је био један, а није гласало пет од присутних 217 посланика.
Законом о заштити конкуренције предвиђено је оснивање антимонополске комисије за санкционисање монополског понашања на тржишту.
За овај закон гласало је 128 посланика, против су била 83, уздржаних није било, а није гласало 6 од присутних 217 посланика. Циљеви закона су успостављање пуне тржишне привреде, равноправност учесника на тржишту, подстицање економске ефикасности, владавина права, доминација предузетништва и стварање услова за убрзанији привредни раст.
Закон санкционише споразуме којима се спречава потпуна конкуренција, пре свега кроз монополистичке договоре о ценама и доминантни положај једног привредног субјекта у контроли тржишта. Такође, поменути документ санкционише и концентрацију и повезивање два или више предузећа која су у стању да заједно контролишу више од 50 одсто тржишта. У случају да неко контролише више од 40 одсто тржишта морао би да доказује да се не понаша монополски, а у случају постојања концентрације да тражи дозволу од антимонополске комисије.
За Закон о оглашавању, који садржи бројне забране и треба да онемогући злоупотребе у јавном оглашавању, гласало је 125 посланика, против и уздржаних није било, а није гласао 71 од присутних 196 посланика.
Поменути закон треба да уведе праксу одговорног оглашавања, већу заштиту потрошача, а нарочито ограничава оглашавање повезано са малолетницима или са другим облицима дискриминације различитих категорија потрошача.
Начела оглашавања садржана у закону су слобода оглашавања, истинитост, потпуност и одређеност огласне поруке, препознатљивост огласне поруке, забрана злоупотребе поверења, забрана дискриминације (полне, верске, расне), забрана повреде морала, забрана појединачног оглашавања личним обраћањем, забрана повреде конкуренције, стварања и одржавања доминантног положаја.
Новина која је уведена овим документом је декларација, писмени образац који мора да попуни оглашивач, и обавеза да се огласна порука и декларација чувају 30 дана од истека последњег дана када је порука емитована. У овај закон уграђене су бројне директиве Европске уније које регулишу област оглашавања.
Надзор над спровођењем закона обављаће тржишна и комунална инспекција, Министарство здравља и Радиодифузни савет у делу који је везан за медије и који ће имати највећа овлашћења у контроли спровођења документа.
Скупштина је усвојила амандман да се дозволи оглашавање политичких странака ван изборне кампање, тако да ће странке убудуће моћи и ван кампање да се оглашавају путем огласа, летака, билборда, честитки, календара, али им је забрањено рекламирање на радију и телевизији, односно неће моћи да имају плаћене рекламне поруке на електронским медијима.
У Закон о заштити потрошача, за који је гласало 128 од присутних 199 посланика, уграђене су препоруке и директиве ЕУ којима је регулисано питање безбедности и заштите потрошача, одговорност произвођача у случају неисправне робе, заштита купца у питањима која су везана за услуге и безбедност производа.
Најосновнија права потрошача дефинисана овим документом су сигурност производа и амбалаже, заштита малолетника, нарочито када је реч о производњи и паковању хране за децу, продаји играчака, односно забрани у случају одређених производа од пластике који имају отровно или штетно дејство на здравље деце, потпуној забрани служења и продаје дуванских производа и алкохолних пића малолетницима.
Новина у овом документу је и обавеза тачног и редовног информисања о квалитету воде и ваздуха, као и посебно обележавање генетски модификованих производа.
Утврђено је оснивање посебног савета при Министарству трговине, туризма и услуга као саветодавног органа, који ће чинити представници организација потрошача, експерата и представника овог министарства, који би требало да помогне у изради националног програма заштите потрошача и реагује на све повреде њихових права.
За Закон о ценама гласало је 128 посланика, против је било 16, уздржаних није било, а нису гласала 53 посланика од присутних 197.
У овом закону, којим се уређују начин и услови формирања цена производа и услуга, праћење кретања цена и послови државних органа у остваривању макроекономске политике у области цена, дефинисана је надлежност Министарства трговине, туризма и услуга нарочито за две области - стабилност цена и уредна снабдевеност тржишта.
Поменитим документом утврђено је да је формирање цена слободно, односно дефинисан је тржишни начин формирања цена, осим за производе од стратешког значаја за животни стандард становништва.
Према овом закону, Влада може у одређеним околностима прописати такозване гарантоване цене, што се нарочито односи на заштитне цене у пољопривреди, као и могућност да уведе привремене мере у случају озбиљних поремећаја на тржишту који су условљени елементарном непогодом, злоупотребом монополског положаја, поремећајем на светском тржишту и другим ванредним околностима. Слично право дато је и локалној самоуправи.
Закон о заштитнику грађана (омбудсману) предвиђа нови вид заштите права грађана од самовоље и незаконитог деловања државних органа.
Заштитник грађана је, у складу с овим законом, установљен као независни државни орган који штити права грађана и контролише рад државне управе, као и свих оних чијим се деловањем, односно неделовањем, могу повредити нечија загарантована права или слободе.
Заштитник није овлашћен да контролише рад Скупштине, председника, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава, већ само органа државне управе, јавних служби и органа локалне самоуправе.
У случају да су права грађана повређена, заштитник грађана може да изрекне мере упозорења, указивања, давања мишљења, предлога и иницијатива, али без обавезности примене његових закључака.
Омбудсман је овлашћен да подноси иницијативе за измену закона и других прописа, да покреће поступак за оцену уставности, као и да јавно препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана, односно покретање дисциплинског поступка против запосленог у органу управе.
Заштитника грађана, који има четири заменика, бира Скупштина Србије на предлог Одбора за уставна питања, и то на мандат од пет година и уз могућност да највише два пута може обављати ту дужност.
Да би неко био изабран за заштитника грађана, мора да буде дипломирани правник, има најмање 10 година искуства на правним пословима од значаја за послове из надлежности коју обавља, да има високо моралне и стручне квалитете и запажено искуство у заштити права грађана.
Такође, кандидати за ту функцију не могу да буду чланови политичких организација нити могу да обављају друге јавне функције или професионалне послове по избору. Такође, он не сме ни да даје изјаве политичке природе.
Предвиђено је да омбудсман прима плату у износу оне коју има председник Уставног суда, а његови заменици као судије Уставног суда.
Законом о државној управи је, по узору на европска законодавства, уместо заменика министра предвиђена функција државног секретара, којих може бити један или више у сваком министарству.
Државног секретара поставља Влада на предлог министра, а дужност му престаје онда када и мандат министру. Он је поред министра једини политички функционер у државној управи којег поставља Влада. Државни секретар подлеже правилима о неспојивости сукоба интереса, али за разлику од чланова Владе не може бити ни посланик.
Помоћници министра су државни службеници а не функционери, који се баве одређеним областима и Влада их поставља на пет година. Законом се министрима омогућава да имају и по три саветника, који ће радити по уговору и чинити део политичке структуре министарства, а не управног апарата.
Послове државне управе убудуће ће обављати министарства, органи управе и посебне организације, али ће они као посебну улогу имати креирање политике Владе кроз припрему закона, прописа, аката, стратегија и других мера које спроводи Влада. Поједини послови државне управе могу се законом поверити и органима покрајине и локалне самоуправе, јавним предузећима или установама.
За Закон о државној управи гласало је 127 посланика, против су била 83, уздржана два, а није гласало четири од 216 присутних посланика.
Скупштина је усвојила и Закон о државним службеницима који би требало да се примењује од јула идуће године, а којим се каријера државних службеника везује за стручност, а радно-правни статус штити од утицаја политике.
Најзначајнија новина овог прописа односи се на поделу запослених на државне службенике и намештенике. Послови државних службеника везани су за делокруг рада државних органа, док ће намештеницима бити поверени пратећи помоћно-технички послови.
И једнима и другима послодавац ће бити Република, али ће се њихов статус разликовати утолико што су службеници директно повезани са обављањем власти и однос са државом успостављају на јавно-правни начин, док ће положај намештеника бити сличнији запосленима у приватном сектору.
Овим законом одређује се круг лица која нису државни службеници већ функционери, а у који улазе посланици, председник Републике, судије Уставног суда, чланови Владе, судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Скупштина или поставља Влада.
Према овом закону, државни службеници морају се придржавати начела законитости, непристрасности и политичке неутралности.
У погледу сукоба интереса државни службеници имају нешто другачији положај од функционера јер им је омогућено да се баве додатним радом, али само ако он не постане извор корупције. Државном службенику забрањено је да оснива привредна друштва, јавне службе или да се бави предузетништвом.
За закон је гласало 129 посланика, против су била 82, уздржан је био један, а није гласало пет од присутних 217 посланика.
Законом о заштити конкуренције предвиђено је оснивање антимонополске комисије за санкционисање монополског понашања на тржишту.
За овај закон гласало је 128 посланика, против су била 83, уздржаних није било, а није гласало 6 од присутних 217 посланика. Циљеви закона су успостављање пуне тржишне привреде, равноправност учесника на тржишту, подстицање економске ефикасности, владавина права, доминација предузетништва и стварање услова за убрзанији привредни раст.
Закон санкционише споразуме којима се спречава потпуна конкуренција, пре свега кроз монополистичке договоре о ценама и доминантни положај једног привредног субјекта у контроли тржишта. Такође, поменути документ санкционише и концентрацију и повезивање два или више предузећа која су у стању да заједно контролишу више од 50 одсто тржишта. У случају да неко контролише више од 40 одсто тржишта морао би да доказује да се не понаша монополски, а у случају постојања концентрације да тражи дозволу од антимонополске комисије.
За Закон о оглашавању, који садржи бројне забране и треба да онемогући злоупотребе у јавном оглашавању, гласало је 125 посланика, против и уздржаних није било, а није гласао 71 од присутних 196 посланика.
Поменути закон треба да уведе праксу одговорног оглашавања, већу заштиту потрошача, а нарочито ограничава оглашавање повезано са малолетницима или са другим облицима дискриминације различитих категорија потрошача.
Начела оглашавања садржана у закону су слобода оглашавања, истинитост, потпуност и одређеност огласне поруке, препознатљивост огласне поруке, забрана злоупотребе поверења, забрана дискриминације (полне, верске, расне), забрана повреде морала, забрана појединачног оглашавања личним обраћањем, забрана повреде конкуренције, стварања и одржавања доминантног положаја.
Новина која је уведена овим документом је декларација, писмени образац који мора да попуни оглашивач, и обавеза да се огласна порука и декларација чувају 30 дана од истека последњег дана када је порука емитована. У овај закон уграђене су бројне директиве Европске уније које регулишу област оглашавања.
Надзор над спровођењем закона обављаће тржишна и комунална инспекција, Министарство здравља и Радиодифузни савет у делу који је везан за медије и који ће имати највећа овлашћења у контроли спровођења документа.
Скупштина је усвојила амандман да се дозволи оглашавање политичких странака ван изборне кампање, тако да ће странке убудуће моћи и ван кампање да се оглашавају путем огласа, летака, билборда, честитки, календара, али им је забрањено рекламирање на радију и телевизији, односно неће моћи да имају плаћене рекламне поруке на електронским медијима.
У Закон о заштити потрошача, за који је гласало 128 од присутних 199 посланика, уграђене су препоруке и директиве ЕУ којима је регулисано питање безбедности и заштите потрошача, одговорност произвођача у случају неисправне робе, заштита купца у питањима која су везана за услуге и безбедност производа.
Најосновнија права потрошача дефинисана овим документом су сигурност производа и амбалаже, заштита малолетника, нарочито када је реч о производњи и паковању хране за децу, продаји играчака, односно забрани у случају одређених производа од пластике који имају отровно или штетно дејство на здравље деце, потпуној забрани служења и продаје дуванских производа и алкохолних пића малолетницима.
Новина у овом документу је и обавеза тачног и редовног информисања о квалитету воде и ваздуха, као и посебно обележавање генетски модификованих производа.
Утврђено је оснивање посебног савета при Министарству трговине, туризма и услуга као саветодавног органа, који ће чинити представници организација потрошача, експерата и представника овог министарства, који би требало да помогне у изради националног програма заштите потрошача и реагује на све повреде њихових права.
За Закон о ценама гласало је 128 посланика, против је било 16, уздржаних није било, а нису гласала 53 посланика од присутних 197.
У овом закону, којим се уређују начин и услови формирања цена производа и услуга, праћење кретања цена и послови државних органа у остваривању макроекономске политике у области цена, дефинисана је надлежност Министарства трговине, туризма и услуга нарочито за две области - стабилност цена и уредна снабдевеност тржишта.
Поменитим документом утврђено је да је формирање цена слободно, односно дефинисан је тржишни начин формирања цена, осим за производе од стратешког значаја за животни стандард становништва.
Према овом закону, Влада може у одређеним околностима прописати такозване гарантоване цене, што се нарочито односи на заштитне цене у пољопривреди, као и могућност да уведе привремене мере у случају озбиљних поремећаја на тржишту који су условљени елементарном непогодом, злоупотребом монополског положаја, поремећајем на светском тржишту и другим ванредним околностима. Слично право дато је и локалној самоуправи.
Закон о заштитнику грађана (омбудсману) предвиђа нови вид заштите права грађана од самовоље и незаконитог деловања државних органа.
Заштитник грађана је, у складу с овим законом, установљен као независни државни орган који штити права грађана и контролише рад државне управе, као и свих оних чијим се деловањем, односно неделовањем, могу повредити нечија загарантована права или слободе.
Заштитник није овлашћен да контролише рад Скупштине, председника, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава, већ само органа државне управе, јавних служби и органа локалне самоуправе.
У случају да су права грађана повређена, заштитник грађана може да изрекне мере упозорења, указивања, давања мишљења, предлога и иницијатива, али без обавезности примене његових закључака.
Омбудсман је овлашћен да подноси иницијативе за измену закона и других прописа, да покреће поступак за оцену уставности, као и да јавно препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана, односно покретање дисциплинског поступка против запосленог у органу управе.
Заштитника грађана, који има четири заменика, бира Скупштина Србије на предлог Одбора за уставна питања, и то на мандат од пет година и уз могућност да највише два пута може обављати ту дужност.
Да би неко био изабран за заштитника грађана, мора да буде дипломирани правник, има најмање 10 година искуства на правним пословима од значаја за послове из надлежности коју обавља, да има високо моралне и стручне квалитете и запажено искуство у заштити права грађана.
Такође, кандидати за ту функцију не могу да буду чланови политичких организација нити могу да обављају друге јавне функције или професионалне послове по избору. Такође, он не сме ни да даје изјаве политичке природе.
Предвиђено је да омбудсман прима плату у износу оне коју има председник Уставног суда, а његови заменици као судије Уставног суда.
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР
-
Београд, 26. фебруар 2024.Председник Србије отпочео консултације о мандатару нове владе
-
Београд, 6. фебруар 2024.Kонституисан нови сазив Скупштине Србије
-
Београд, 30. јануар 2024.Конститутивна седница Скупштине Србије заказана за 6. фебруар