Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић отворио је данас реконструисану Mузеј-кућу Боре Станковића у Врању, за чију је обнову Министарство издвојило 4.700.000 динара у оквиру конкурса „Градови у фокусу“.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић отворио је данас реконструисану Mузеј-кућу Боре Станковића у Врању, за чију је обнову Министарство издвојило 4.700.000 динара у оквиру конкурса „Градови у фокусу“.
Вукосављевић је истакао да обнова куће представља улагање у нас саме, изразивши уверење да ће њен нови живот, обновљена поставка, окупити и наше претходнике и нас савременике и оне који долазе под један кров, што нас зближава и што нас штити.
Он је изразио задовољство тиме што се налази на таквом месту и међу таквим људима, које је окупио дуг према једној моћној фигури из прошлости, али живе и непролазне.
Стваралаштво, нарочито књижевно стварање, чији су материјал језик и културно памћење што га језик садржи, уноси смисаони поредак у метежно време и у људске животе. Нека места из стварности, у књижевној обради постају већа и живописнија, као што је случај и са Бориним Врањем, истакао је министар.
Вукосављевић је указао на то да завичај једног писца расте у очима света што је писац већи, али и да понешто тој стваралачкој величини доприноси и завичај.
Према његовим речима, Врање, као и Призрен, не баштини лик оријенталне културе, него управо балканску културу српсковизантијског типа, те да није отуда случајно одавде потекао ни духовни борац Јустин Поповић, дуго изгнан из јавног живота, поникао из миленијумске традиције православне културе и духовности.
Министар је указао на то да нам дело Борисава Станковића, које је још у његово доба, с правом смештено у прочеље модерног духа наше прозе, показује да савременост, или модерност, подразумева аутентичан, откривалачки однос према наслеђу прошлости, према њеним тековинама и теретима.
Ако је модерност у прози пре свега експонирање унутрашњих противречја човекових, онда је Софка модерна јунакиња првог реда. Јер Бора није приповедао епику Софкиних угледних предака, њихове подвиге и вештине, него потискивану чулност једне младе жене, рекао је Вукосављевић и додао да је и то Борин наук, бити свој, изворан, али беспоштедан и болно дубок.
Он је обећао да ће Министарство културе и информисања и Влада Републике Србије уложити максимум напора како би се обновила културна инфраструктура у Врању.
У наставку посете, Вукосављевић је, у пратњи епископа врањског Пахомија, обишао родну кућу оца Јустина Поповића, а затим и Пашин конак, за чију је обнову у оквиру конкурса „Градови у фокусу“ издвојено 5.200.000 динара, као и манастир Свети Прохор Пчињски, где је са епископом Пахомијем разговарaо о радовима на обнови Краљевог конака, који је страдао у пожару 2014. године.