П:
О:
Читај ми
Нама је потребно разумевање Европе
Београд,
3. мај 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница у интервјуу за најновији број немачког недељника "Шпигл" говори о стању у Србији, сарадњи са Хашким трибуналом, као и о будућности Косова. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Војислав Коштуница
Стање у Србији:
-Разлике између партија су нешто што је уобичајено и у западним демократијама. Тачно је да смо ми у поређењу са другим посткомунистичким државама изгубили много година због рата, санкција и изолације. Али многи проблеми су наслеђени и од бившег комунистичког режима...
Сарадња са Хашким трибуналом:
-За нас не постоји алтернатива сарадњи са Хашким трибуналом, без обзира на мишљење које о овом суду имамо ми или и други правни експерти у свету. Међутим, ми ћемо ову међународну обавезу испунити на начин који неће угрозити ни политичку стабилност наше земље ни ојачати радикализам.
Закон о материјалној помоћи државе хашким притвореницима:
-Такви закони постоје и у Хрватској и Босни и Херцеговини. Уосталом, овом финансијском помоћи се подстиче спремност оптужених на добровољну предају. Осим тога исход овог хашког процеса може имати за нас далекосежни значај, посебно у вези са процесима у којима Хрватска и Босна и Херцеговина од нас траже ратну одштету пред Међународним судом правде.
Оптужнице против четири српска генерала:
-Ми тражимо могућност да се њима суди у сопственој земљи. У земљи је већ било суђења за ратне злочине.
Рад Хашког трибунала:
-Он практикује селективну правду. Вероватно ће проћи још много година док не стекнемо целовиту слику о томе шта се заиста догодило приликом распада старе Југославије, за који су одговорни комунистички олигарси у бившим републикама, а за који је одговорна и Европа, било да је тај распад подстицала било да га није спречила. С данашње тачке гледишта је свакако тешко разумљиво што и хрватски председник Туђман или председник Босне Изетбеговић нису морали да одговарају пред Трибуналом. Заиста је чудно: Хашки трибунал држи неке оптужене годинама у истражном затвору без покретања судског процеса. Код других се тек после њихове смрти изјављује да их је требало оптужити.
Очекивања од Европе, посебно од Немачке:
-Нама је потребна помоћ и инвестиције, али нам је пре свега потребно разумевање Европе за процес демократских реформи који сада улази у другу фазу: јачање институција у стабилној правној држави са независним судством и одлучном борбом против корупције. Да бисмо надокнадили изгубљено време ове реформе су до сада спровођене без чврстих законских основа и пре би се рекло на револуционаран начин. Тиме се, међутим, не може изградити демократија.
Будућност Косова:
-Мултиетничка заједница на Косову сада није могућа, али је могућа нека врста коегзистенције. За то су, међутим, потребне не само појачане мере безбедности већ и одговарајуће политичко решење. Независношћу Косова проблем не би био решен. Настала би фатална ланчана реакција у другим земљама Балкана. Балкан мора уз помоћ Европе да крене путем којим је овај континент ишао после Другог светског рата: одржавање постојећих граница, стварна самоуправа и права мањина, слична оној у Босни и Херцеговини. Ако се не жели да Косово ускоро изгледа као што данас изгледа његов главни град Приштина, без и једног јединог Србина, онда је једина алтернатива аутономија за Србе и неалбанце и њихова самоуправа. Ту се више не ради о заштити било каквих права, већ се ради о њиховом пуком преживљавању.
Разговори са шефом УНМИК-а на Косову Харијем Холкеријем:
-Ми покушавамо да нађемо заједничку формулу у разговорима са администрацијом УН-а, а касније и косовским Албанцима. Све друго осим аутономије би могло да има последице које би биле срамота не само за нас већ и за читаву Европу.
О евентуалној одлуци међународне заједнице да се сагласи са поделом или независношћу Косова:
-Међународна заједница контролише Косово. Она тамо има већу власт од косовских институција или владе у Београду. Међународна заједница је и 1991. имала већу моћ од тадашње комунистичке елите у Београду, Загребу или Сарајеву и она је одлукама из Мастрихта благословила распад Југославије. Дакле, она сноси главну одговорност и за оно што се догодило после распада Југославије, а она сноси и одговорност за будући развој Косова.
-Разлике између партија су нешто што је уобичајено и у западним демократијама. Тачно је да смо ми у поређењу са другим посткомунистичким државама изгубили много година због рата, санкција и изолације. Али многи проблеми су наслеђени и од бившег комунистичког режима...
Сарадња са Хашким трибуналом:
-За нас не постоји алтернатива сарадњи са Хашким трибуналом, без обзира на мишљење које о овом суду имамо ми или и други правни експерти у свету. Међутим, ми ћемо ову међународну обавезу испунити на начин који неће угрозити ни политичку стабилност наше земље ни ојачати радикализам.
Закон о материјалној помоћи државе хашким притвореницима:
-Такви закони постоје и у Хрватској и Босни и Херцеговини. Уосталом, овом финансијском помоћи се подстиче спремност оптужених на добровољну предају. Осим тога исход овог хашког процеса може имати за нас далекосежни значај, посебно у вези са процесима у којима Хрватска и Босна и Херцеговина од нас траже ратну одштету пред Међународним судом правде.
Оптужнице против четири српска генерала:
-Ми тражимо могућност да се њима суди у сопственој земљи. У земљи је већ било суђења за ратне злочине.
Рад Хашког трибунала:
-Он практикује селективну правду. Вероватно ће проћи још много година док не стекнемо целовиту слику о томе шта се заиста догодило приликом распада старе Југославије, за који су одговорни комунистички олигарси у бившим републикама, а за који је одговорна и Европа, било да је тај распад подстицала било да га није спречила. С данашње тачке гледишта је свакако тешко разумљиво што и хрватски председник Туђман или председник Босне Изетбеговић нису морали да одговарају пред Трибуналом. Заиста је чудно: Хашки трибунал држи неке оптужене годинама у истражном затвору без покретања судског процеса. Код других се тек после њихове смрти изјављује да их је требало оптужити.
Очекивања од Европе, посебно од Немачке:
-Нама је потребна помоћ и инвестиције, али нам је пре свега потребно разумевање Европе за процес демократских реформи који сада улази у другу фазу: јачање институција у стабилној правној држави са независним судством и одлучном борбом против корупције. Да бисмо надокнадили изгубљено време ове реформе су до сада спровођене без чврстих законских основа и пре би се рекло на револуционаран начин. Тиме се, међутим, не може изградити демократија.
Будућност Косова:
-Мултиетничка заједница на Косову сада није могућа, али је могућа нека врста коегзистенције. За то су, међутим, потребне не само појачане мере безбедности већ и одговарајуће политичко решење. Независношћу Косова проблем не би био решен. Настала би фатална ланчана реакција у другим земљама Балкана. Балкан мора уз помоћ Европе да крене путем којим је овај континент ишао после Другог светског рата: одржавање постојећих граница, стварна самоуправа и права мањина, слична оној у Босни и Херцеговини. Ако се не жели да Косово ускоро изгледа као што данас изгледа његов главни град Приштина, без и једног јединог Србина, онда је једина алтернатива аутономија за Србе и неалбанце и њихова самоуправа. Ту се више не ради о заштити било каквих права, већ се ради о њиховом пуком преживљавању.
Разговори са шефом УНМИК-а на Косову Харијем Холкеријем:
-Ми покушавамо да нађемо заједничку формулу у разговорима са администрацијом УН-а, а касније и косовским Албанцима. Све друго осим аутономије би могло да има последице које би биле срамота не само за нас већ и за читаву Европу.
О евентуалној одлуци међународне заједнице да се сагласи са поделом или независношћу Косова:
-Међународна заједница контролише Косово. Она тамо има већу власт од косовских институција или владе у Београду. Међународна заједница је и 1991. имала већу моћ од тадашње комунистичке елите у Београду, Загребу или Сарајеву и она је одлукама из Мастрихта благословила распад Југославије. Дакле, она сноси главну одговорност и за оно што се догодило после распада Југославије, а она сноси и одговорност за будући развој Косова.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...