П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска размена у првих шест месеци ове године
Београд,
29. јул 2005.
Републички завод за статистику саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-јун 2005. године износи 6783,8 милиона долара, што чини повећање од 11,5 одсто у односу на исти период претходне године. Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износи 5281,7 милиона евра, што чини повећање од 6,4 одсто у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 2143,8 милиона долара, што чини повећање од 53,7 одсто у односу на исти период прошле године, а увезено је за 4640 милиона долара, што је мање за 1 одсто у односу на исти период прошле године. Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 1667,7 милиона евра, што представља повећање од 46,4 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе, изражен у еврима, имао је вредност 3614 милиона евра, што чини смањење од 5,5 одсто у односу на исти период претходне године.
Ово смањење увоза у првих шест месеци последица је:
- смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике;
- уведеног ПДВ-а, јер је увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен у децембру протекле године како би се плаћање ПДВ-а од увозника избегло у првим месецима ове године. ПДВ је утицао и на резултате извоза тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника за разлику од прошле године;
- првих ефеката приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности. Дефицит за период јануар-јун ове године износи 2496,2 милиона долара, што чини смањење од 24,2 одсто у односу на исти период протекле године. Дефицит изражен у еврима износи 1946,3 милиона евра, што чини смањење од 27,5 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 46,2 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је била 29,8 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 46,1 одсто, а у истом периоду прошле године била је 29,8 одсто.
У периоду јануар-јун 2005. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију - 66,6 одсто (1428,5 милиона долара), а следе роба за широку потрошњу - 28,4 одсто (609,8 милиона долара) и опрема - 4,9 одсто (105,5 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију - 63,5 одсто (2946,1 милион долара), а следе роба за широку потрошњу - 22,1 одсто (1027,9 милиона долара), и опрема - 14,4 одсто (665,9 милиона долара).
У извозу у посматраном периоду главни спољнотрговински партнери били су Италија (334,6 милиона долара), Босна и Херцеговина (329,6 милиона долара) и Немачка (223,3 милиона долара).
У увозу у истом периоду главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (802,9 милиона долара), Немачка (471,4 милиона долара) и Италија (411,9 милиона долара).
Посебно треба истаћи да је спољнотрговинска робна размена са Италијом у првих пет месеци ове године уравнотеженија него лане. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит - 197 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом. С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (338 милиона долара), обојени метали (176 милиона долара), шећер и производи од шећера (137 милиона долара), одећа (114 милиона долара) и поврће и воће (105 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 40,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (535 милиона долара), друмска возила (295 милиона долара), гас - природни и индустријски (240 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (228 милиона долара) и гвожђе и челик (213 милиона долара), а њихов увоз чини 32,6 одсто укупног увоза.
Ово смањење увоза у првих шест месеци последица је:
- смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике;
- уведеног ПДВ-а, јер је увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен у децембру протекле године како би се плаћање ПДВ-а од увозника избегло у првим месецима ове године. ПДВ је утицао и на резултате извоза тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника за разлику од прошле године;
- првих ефеката приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности. Дефицит за период јануар-јун ове године износи 2496,2 милиона долара, што чини смањење од 24,2 одсто у односу на исти период протекле године. Дефицит изражен у еврима износи 1946,3 милиона евра, што чини смањење од 27,5 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 46,2 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је била 29,8 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 46,1 одсто, а у истом периоду прошле године била је 29,8 одсто.
У периоду јануар-јун 2005. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију - 66,6 одсто (1428,5 милиона долара), а следе роба за широку потрошњу - 28,4 одсто (609,8 милиона долара) и опрема - 4,9 одсто (105,5 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију - 63,5 одсто (2946,1 милион долара), а следе роба за широку потрошњу - 22,1 одсто (1027,9 милиона долара), и опрема - 14,4 одсто (665,9 милиона долара).
У извозу у посматраном периоду главни спољнотрговински партнери били су Италија (334,6 милиона долара), Босна и Херцеговина (329,6 милиона долара) и Немачка (223,3 милиона долара).
У увозу у истом периоду главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (802,9 милиона долара), Немачка (471,4 милиона долара) и Италија (411,9 милиона долара).
Посебно треба истаћи да је спољнотрговинска робна размена са Италијом у првих пет месеци ове године уравнотеженија него лане. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит - 197 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом. С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (338 милиона долара), обојени метали (176 милиона долара), шећер и производи од шећера (137 милиона долара), одећа (114 милиона долара) и поврће и воће (105 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 40,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (535 милиона долара), друмска возила (295 милиона долара), гас - природни и индустријски (240 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (228 милиона долара) и гвожђе и челик (213 милиона долара), а њихов увоз чини 32,6 одсто укупног увоза.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана