П:
О:
Читај ми
Строже казне за починиоце насиља над децом
27. јул 2005.
Београд, 27. јул 2005. године - Учесници округлог стола "Учинимо све да заштитимо децу од насиља" оценили су данас да би кажњавање оних који злостављају децу морало да буде знатно строже и указали на то да се насиље над децом најчешће дешава у кругу породице.
Аутор:
Танјуг
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић рекао је да злостављање и занемаривање најмлађих широм планете представља друштвени проблем који се недовољно пријављује и истражује.
Милосављевић је на округлом столу, који су организовали Министарство здравља и Савет за права детета Владе Србије, истакао да је проблематика злостављања деце специфична по томе што се насиље у скоро 80 одсто случајева дешава у породици, а починиоци су блиске особе у које дете има поверења.
Родитељство није таленат, оно се и учи, а пример скандинавских земаља показује да је та врста едукације у значајној мери допринела смањивању насиља у породици, нагласио је Милосављевић и најавио да ће Министарство здравља увести школе родитељства у којима ће свака мајка моћи да добије савете, подршку и помоћ.
Окружни тужилац из Новог Сада Зоран Павловић упозорио је на то да условне осуде чине више од 60 одсто правоснажних пресуда у овој области. Он је напоменуо да условне осуде нису кривичне санкције и да би судије морале да изричу строже казне у случајевима злостављања и занемаривања деце.
Весна Станојевић из Саветовалишта против насиља у породици објаснила је да се не може рећи да су закони лоши, али је проблем у томе што се највећим делом не примењују, што доводи до тога да су жртве недовољно заштићене.
Ивана Стевановић из Центра за права детета оценила је да законодавци треба да размисле о томе да изузетно строгом казненом политиком могу да пошаљу поруку будућим злостављачима да друштво осуђује такво понашање и да је одлучно у намери да се томе супротстави.
Према њеним речима, наша држава је међу ретким у Европи које немају званичну статистику о узрасном и полном насиљу, иако је ту обавезу преузела пре 15 година када је потписана Конвенција о правима детета.
Помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику Славка Лакићевић рекла је да је запањена ескалацијом насиља над децом у последњих годину дана, нарочито у оквиру породице.
Она је указала на то да тај проблем код нас није ни мањи, ни већи него у другим државама, али је разлика у томе што уређена друштва имају чвршће механизме реаговања и превентивне заштите жртава.
Председница Подгрупе за заштиту младих од злостављања и занемаривања при Експертској групи за младе Весна Брзев-Ћурчић истакла је да би медији могли да имају велику улогу у охрабривању жртава да се пријављују, али под условом да се то уради без сензационализма и непотребних детаља.
Учесници скупа апеловали су на медије да не објављују имена и презимена извршилаца јер се тиме обелодањује и идентитет жртве.
Милосављевић је на округлом столу, који су организовали Министарство здравља и Савет за права детета Владе Србије, истакао да је проблематика злостављања деце специфична по томе што се насиље у скоро 80 одсто случајева дешава у породици, а починиоци су блиске особе у које дете има поверења.
Родитељство није таленат, оно се и учи, а пример скандинавских земаља показује да је та врста едукације у значајној мери допринела смањивању насиља у породици, нагласио је Милосављевић и најавио да ће Министарство здравља увести школе родитељства у којима ће свака мајка моћи да добије савете, подршку и помоћ.
Окружни тужилац из Новог Сада Зоран Павловић упозорио је на то да условне осуде чине више од 60 одсто правоснажних пресуда у овој области. Он је напоменуо да условне осуде нису кривичне санкције и да би судије морале да изричу строже казне у случајевима злостављања и занемаривања деце.
Весна Станојевић из Саветовалишта против насиља у породици објаснила је да се не може рећи да су закони лоши, али је проблем у томе што се највећим делом не примењују, што доводи до тога да су жртве недовољно заштићене.
Ивана Стевановић из Центра за права детета оценила је да законодавци треба да размисле о томе да изузетно строгом казненом политиком могу да пошаљу поруку будућим злостављачима да друштво осуђује такво понашање и да је одлучно у намери да се томе супротстави.
Према њеним речима, наша држава је међу ретким у Европи које немају званичну статистику о узрасном и полном насиљу, иако је ту обавезу преузела пре 15 година када је потписана Конвенција о правима детета.
Помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику Славка Лакићевић рекла је да је запањена ескалацијом насиља над децом у последњих годину дана, нарочито у оквиру породице.
Она је указала на то да тај проблем код нас није ни мањи, ни већи него у другим државама, али је разлика у томе што уређена друштва имају чвршће механизме реаговања и превентивне заштите жртава.
Председница Подгрупе за заштиту младих од злостављања и занемаривања при Експертској групи за младе Весна Брзев-Ћурчић истакла је да би медији могли да имају велику улогу у охрабривању жртава да се пријављују, али под условом да се то уради без сензационализма и непотребних детаља.
Учесници скупа апеловали су на медије да не објављују имена и презимена извршилаца јер се тиме обелодањује и идентитет жртве.
-
Београд/Њујорк, 10. децембар 2024.Рад Механизма за међународне кривичне трибунале ускладити са...
-
Београд, 10. децембар 2024.Унапређење сарадње Србије и Мађарске у области пољопривреде
-
Београд, 10. децембар 2024.Наставак реформе законодавства у области јавног информисања
-
Београд, 10. децембар 2024.Уручене плакете и награде такмичарима генерације
-
Ужице, 10. децембар 2024.Прекогранични пројекти ЕУ знатно побољшали живот грађана
-
Београд, 10. децембар 2024.Србија обележила Међународни дан људских права
-
Београд, 10. децембар 2024.Потписан споразум за Лот 2 прве фазе Линије 1 београдског метроа
-
Београд, 10. децембар 2024.Присуство жена у сектору безбедности доприноси миру и...
-
Београд, 10. децембар 2024.Подршка јачању женског лидерства у систему безбедности
-
Београд, 10. децембар 2024.Попусти на здравствене услуге за кориснике борачких...