П:
О:
Читај ми
Усвојен Закон о Влади и измене Пословника
Београд,
22. јун 2005.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас, по други пут, Закон о Влади Републике Србије, који је председник Србије вратио Скупштини уз образложење да је Закон противуставан.
За овај закон гласало је 129 посланика, а против је било 25 посланика.
Посланици су данас усвојили и измене и допуне Пословника о раду Скупштине са 127 гласова за, 65 против, док је 25 посланика било уздржано.
Изменама Пословника предвиђа се да у 10 часова у згради Скупштине буде присутна једна трећина од укупног броја посланика, њих 84, како би парламент почео са радом, а за рад више није потребан радни кворум.
Одмах по завршетку гласања, почела је нова седница Скупштине.
Закон о Влади који су посланици Скупштине Србије вечерас изгласали требало би јасније да уреди однос парламента и Владе и да рад Владе организује тако да она буде флексибилнија и делотворнија у обављању извршне власти.
Законом се прецизира да, изузев функције народног посланика, чланови Владе не могу бити на другој јавној функцији у државном органу, институцијама Србије и Црне Горе, органима аутономне покрајине, општине и града, нити вршити било какву делатност која доводи до сукоба јавног и приватног интереса.
Према Закону, Влада је у оквиру својих надлежности самостална, али је одговорна Скупштини за вођење политике, за извршавање закона и других аката парламента, као и за рад органа државне управе.
Владу чине председник, један или више потпредседника, ресорни министри, а може имати и министре без портфеља. Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Скупштина при сваком избору Владе.
Рад Владе је јаван, а њен председник води и усмерава Владу, стара се о њеном јединственом политичком деловању и усклађује рад министарстава.
Владу бира Скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника Владе, а о њеном избору посланици одлучују у целини, већином од укупног броја посланика.
Влади престаје мандат престанком мандата Скупштине, изгласавањем неповерења, оставком Владе, или изгласавањем неповерења или оставком председника Владе.
Нова Влада бира се на исти начин као и Влада после конституисања Скупштине.
Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати законе нити може предложити распуштање Скупштине.
Предлог за изгласавање неповерења Влади може поднети најмање 20 посланика.
Председник Владе дужан је да Скупштини предложи избор новог министра у року од 15 дана од дана престанка мандата претходног.
Посланици су данас усвојили и измене и допуне Пословника о раду Скупштине са 127 гласова за, 65 против, док је 25 посланика било уздржано.
Изменама Пословника предвиђа се да у 10 часова у згради Скупштине буде присутна једна трећина од укупног броја посланика, њих 84, како би парламент почео са радом, а за рад више није потребан радни кворум.
Одмах по завршетку гласања, почела је нова седница Скупштине.
Закон о Влади који су посланици Скупштине Србије вечерас изгласали требало би јасније да уреди однос парламента и Владе и да рад Владе организује тако да она буде флексибилнија и делотворнија у обављању извршне власти.
Законом се прецизира да, изузев функције народног посланика, чланови Владе не могу бити на другој јавној функцији у државном органу, институцијама Србије и Црне Горе, органима аутономне покрајине, општине и града, нити вршити било какву делатност која доводи до сукоба јавног и приватног интереса.
Према Закону, Влада је у оквиру својих надлежности самостална, али је одговорна Скупштини за вођење политике, за извршавање закона и других аката парламента, као и за рад органа државне управе.
Владу чине председник, један или више потпредседника, ресорни министри, а може имати и министре без портфеља. Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Скупштина при сваком избору Владе.
Рад Владе је јаван, а њен председник води и усмерава Владу, стара се о њеном јединственом политичком деловању и усклађује рад министарстава.
Владу бира Скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника Владе, а о њеном избору посланици одлучују у целини, већином од укупног броја посланика.
Влади престаје мандат престанком мандата Скупштине, изгласавањем неповерења, оставком Владе, или изгласавањем неповерења или оставком председника Владе.
Нова Влада бира се на исти начин као и Влада после конституисања Скупштине.
Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати законе нити може предложити распуштање Скупштине.
Предлог за изгласавање неповерења Влади може поднети најмање 20 посланика.
Председник Владе дужан је да Скупштини предложи избор новог министра у року од 15 дана од дана престанка мандата претходног.
-
Београд, 1. мај 2024.Нова влада ће у највећој мери бити влада континуитета
-
Београд, 1. мај 2024.Почела седница Народне скупштине на којој се бира нова влада
-
Београд, 30. април 2024.Сутра седница Скупштине Србије о избору нове владе
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР