“Правилником о начину вршења затворског обезбеђења, припаднику службе је забрањено да напушта лице које обезбеђује. У конкретном случају утврдио сам да припадници службе затворског обезбеђења нису напуштали оптужене које обезбеђују, те нису били у физичкој могућности да сведоку преносе било какве информације или упозорања”, истиче се у писаној изјави Јанковића.
Он напомиње да ни архитектура зграде Посебног одељења Окружног суда не пружа могућности да припадник затворског обезбеђења, који непосредно обезбеђује оптуженог, ступи у контакт са трећим лицима.
“Затворско обезбеђење се не шета по ходницима суда, већ је, заједно са оптуженима, изоловано у делу суднице који је оивичен зидовима и блиндираним стаклима. Затворско обезбеђење из унутрашњости зграде спроводи оптужене до тог блиндираног бокса и све време се налази поред оптужених. Испред бокса је судница, иза сала за публику, тако да су и оптужени и затворско обезбеђење у потпуној изолацији”, објашњава Јанковић.
“Обезбеђивање суднице, ходника, улаза и зграде не врши затворско обезбеђење, већ, између осталих, судско обезбеђење”, изјавио је Јанковић и додао да је на основу постојећих чињеница уверен да припадници затворског обезбеђења нису преносили било какве информације или упозорења.
“Уколико је било ко дошао до сазнања да је неко од припадника затворског обезбеђења на било који начин утицао на сведоке, тражимо да то пријаве надлежним правосудним органима, а не да путем медија пласирају полуинформације”, закључио је директор Управе за извршење заводских санкција Милош Јанковић.