П:
О:
Читај ми
Суверенитет и територијални интегритет Србије и СЦГ не смеју бити доведени у питање
Београд/Њујорк,
27. мај 2005.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић истакао је данас на седници Савета безбедности Уједињених нација да је основни принцип државне политике Београда да начело непроменљивости граница и очување суверенитета и територијалног интегритета Србије и СЦГ у процесу решавања будућег статуса Космета не смеју да буду доведени у питање.
Небојша Човић говори на данашњој седници Савета безбедности Уједињених нација
Аутор:
РТС
Званични сајт Владе Србије преноси говор Небојше Човића у целини.
"Желео бих да вас поздравим у име Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Србије и изразим задовољство што имам прилику да учествујем у данашњој седници Савета безбедности о Косову и Метохији.
Управо смо имали прилику да саслушамо још један технички извештај Специјалног представника Генералног секретара УН у вези са ситуацијом на Косову и Метохији. За нас је свака могућност да се међународна заједница упозна са тешким положајем српске и осталих неалбанских заједница у покрајини изузетно важна. Данашње заседање, међутим, има посебну тежину. Јер, уколико се на основу изнетог извештаја и препоруке Генералног секретара да се сачини свеобухватна оцена испуњености стандарда отпочне разговор о будућем статусу, ми морамо имати стваран а не фиктивни напредак на Косову и Метохији.
Вратимо се на тренутак на заседање овог савета у фебруару ове године и на технички извештај који је том приликом изложен. Подсетио бих вас на то да је тај извештај веома критички указао на изостанак резултата у постизању стандарда и то посебно у домену поштовања права неалбанских заједница. Извештај који је данас пред нама, међутим, бележи „значајан напредак“ и покушава да покаже да су постављени стандарди испуњени или у завршној фази процеса испуњавања. Овакав напредак, да је заиста постигнут за ово кратко време, био би несумњиво задивљујући. Стварност на Косову и Метохији је, нажалост, сасвим другачија. Данашњи извештај, нажалост, најзначајније проблеме везује за косметске Србе или Владу Републике Србије и њене органе. Нетачна је оцена да слобода кретања постоји у свим општинама у покрајини осим у северном делу Митровице, када се има у виду да Срби и остали неалбанци живе изоловано у енклавама, управо из разлога што им је безбедност угрожена и што нема слободе кретања. Подсетио бих вас на чињеницу да је у северној Митровици седиште Окружног суда чији су председник и сви запослени припадници албанске националне заједнице. Они сваког дана без проблема долазе на своја радна места и ми се искрено надамо да ће се исти степен слободе кретања за мањинске заједнице ускоро постићи и у осталом делу Косова и Метохије.
У овом извештају није смео да изостане податак о 230 хиљада интерно расељених Срба и осталих неалбанаца који не могу да се врате својим домовима не због тога што то не желе, већ из разлога што УНМИК и КФОР не могу да им гарантују безбедност и слободу кретања. Према подацима УНХЦР-а, за протеклих 6 година вратило се свега нешто више од 12000 интерно расељених лица, од чега је око пет хиљада Срба. И поред у више наврата изражене званичне подршке повратку, пролази још једна „година повратка“ а резултата нема. Већина активности се мање - више своди на посете потенцијалних повратника својим срушеним и спаљеним домовима и оскрнављеним гробљима. Ми се искрено надамо да ћемо ове године бити сведоци преокрета и да ће се представници УНМИК-а и привремених институција локалне самоуправе сагласити да потпишу са нама протокол о организованом повратку, којим би се овај процес покренуо са мртве тачке и учинио ефикаснијим. То свакако подразумева и енергичније мере у вези са присилним исељавањем оних који под претњом силом незаконито користе српску имовину. С тим у вези, треба имати у виду да је од 27 000 одлука о враћању узурпиране имовине у посед законитим власницима, које су донете у последњих шест година, свега 300 заиста и извршено.
У овом извештају своје место требало би да нађу и подаци о 150 спаљених и срушених српских цркава и манастира, од којих је 60, као средњевековне грађевине од највишег значаја, било под високим степеном заштите. Док чекају на обнову, они се и даље тихо разграђују и утире им се сваки траг. Овај извештај такође не помиње да Скупштина и Влада Косова и Метохије нису истински мултиетничке јер у њима и даље нема заштите неалбанских заједница од мајоризације. Косметски Срби учествују у оним институцијама у којима имају изгледе да остваре своје виталне интересе, а то су претежно општине у којима су однели превагу на последњим локалним изборима. Извештај, такође, не помиње ни незакониту приватизацију српске имовине, која се наставља без икакве стратегије за економски опоравак и решавање проблема незапослености. Он се недовољно осврће на проблем организованог криминала, на који драматично указују и неке од албанских парламенатарних странака као на зло које прожима све поре живота у покрајини.
Верујем у то да ћете се сложити да извештаји не би требало да се пишу да би задовољили само једну страну. Међутим, поред улепшаних извештаја о виртуелној реалности на Косову и Метохији, ја желим овом приликом да укажем на још један забрињавајући аспект деловања администрације Уједињених нација у покрајини, која је добила мандат да спроводи Резолуцију СБ УН 1244 и да притом не навија ни за једну страну. Нажалост, кораци који су у последње време предузети, значајно угрожавају кредибилитет не само УНМИК-а, већ и организације Уједињених нација у целини и доводе у питање непристрасност у улози коју би требало да играју у будућем процесу. Политички осетљивим захтевима за добијање посебног међународног позивног телефонског броја, посебног међународног кода за приштински аеродром, међународним посетама представника привремених институција без присуства званичника УНМИК-а и осталим сличним иницијативама које за последицу имају стварање утиска да је Косово и Метохија међународно гледано потпуно засебна целина, задовољени су интереси и захтеви само једне од заједница које живе у покрајини, чиме се грубо крши Резолуција 1244 и прејудицира будући статус. Најновија иницијатива у вези са успостављањем Косовског форума, којим би требало да се консолидују лидери косметских Албанаца и у оквиру ког би требало да се они припреме за преговоре о будућем статусу, говори у прилог овој тврдњи. Подсетио бих на то да УНМИК није присутан у покрајини да би давао предност циљевима и интересима само једне заједнице, без обзира на бројност те заједнице и последице њеног незадовољства уколико се не удовољи њеним једностраним захтевима.
Људска је потреба да се покаже успех и ја ту потребу потпуно разумем. Као што разумем и да постоји изражена потреба међународне заједнице да своју пажњу и ресурсе усмери на друга жаришта у свету. Међутим, поновићу још једном, улепшаним извештајима који ће послужити да се ове потребе задовоље, прави се лош уступак албанској већини. То неће допринети постизању модерног демократског мултиетничког друштва, што смо на самом почетку дефинисали као наш заједнички циљ.
Ми, стога, поздрављамо избалансирани приступ у политичком извештају и препорукама које је дао Генерални секретар.
Власти у Београду, као и увек до сада, покушавају да конструктивним приступом помогну у процесу постизања овог заједничког циља, јединствене у ставу да истински демократско мултиетничко друштво нема алтернативу. Међутим, желим да нагласим да је основни принцип државне политике Београда да начело непроменљивости граница и очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора у процесу решавања будућег статуса Косова и Метохије не смеју да буду доведени у питање. Ми смо потпуно спремни да у сарадњи са свим међународним чиниоцима и у директном дијалогу са Приштином тражимо мирно, свеобухватно и трајно решење косметског питања, што укључује потпуно остваривање Резолуције СБ УН 1244. Председник Републике Србије и председник Владе Републике Србије су упутили позиве председнику и премијеру Владе Косова за директан дијалог. Иако за сада нема позитивног одговора из Приштине, позив на искрен дијалог, без икаквог условљавања, и управо тамо где проблем постоји, остаје отворен јер сматрамо да је директан разговор једини пут за решавање проблема са којима се суочавају сви наши грађани који живе у покрајини. Надамо се да ће лидери косметских Албанаца и у овом случају показати „растућу политичку зрелост“ и спремност на дијалог.
Као што смо и најавили на претходном заседању, обновили смо рад радних група за нестале, повратак и енергетику из Бечког процеса, док се почетак рада Радне групе за саобраћај и комуникације очекује у наредних неколико недеља. У току је дефинисање модалитета укључивања у рад Радне групе за децентрализацију, коју сматрамо најважнијим показатељем мултиетничког карактера привремених институција самоуправе. Наша страна је, осим тога, предложила оснивање и две нове радне групе за технички дијалог – за приватизацију и за заштиту животне средине - али одговор још нисмо добили. У свим разговорима са представницима међународне заједнице које смо у последње време имали у вези са предстојећом динамиком процеса решавања проблема Косова и Метохије, наглашено је да у овом процесу неће бити аутоматизма и да ће сваки наредни корак бити условљен постојањем конкретних резултата у постизању нашег заједничког циља. Уколико се данас изложени извештај прихвати као реално стање ствари на терену, он ће послужити као основа за управо онај аутоматизам који је до сада децидирано искључиван као могућност. Ако се на основу овог извештаја крене већ сада са формалном проценом, и поред тога што стандарди реално нису постигнути у задовољавајућој мери, надамо се да ће нови специјални представник задужен за оцену постигнутог напретка показати високи степен непристрасности и личног интегритета и да ће бити довољно храбар да ситуацију на Косову и Метохији прикаже у правом светлу. Не би било добро да се расправа о статусу отвори без суштинског испуњавања стандарда, односно основних одредаба Резолуције СБ УН 1244. По свим битним показатељима, Косово и Метохија је далеко од тога. Ако, упркос томе, ипак буде одлучено да већ за неколико месеци започну разговори о будућем статусу, они ће бити оптерећени екстремизмом албанских лидера, који ће погрешно схватити да међународна заједница попушта пред њиховом политиком етничког чишћења. Питање будућег статуса мора се решавати договором и компромисом и, пре свега, уз пуно уважавање основног међународног принципа очувања суверенитета и територијалног интегритета Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора.
Као што је то недавно сликовито рекао високи званичник једне велике земље, на Косову и Метохији се убрзано постављају путокази за будућност. Да ли ће они водити српску и остале неалбанске заједнице у модерно демократско и мултиетничко друштво, а регион у стабилност и будућност у Европској унији, без прекрајања међународно признатих граница, зависи од свих нас", навео је у свом обраћању Небојша Човић.
"Желео бих да вас поздравим у име Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Србије и изразим задовољство што имам прилику да учествујем у данашњој седници Савета безбедности о Косову и Метохији.
Управо смо имали прилику да саслушамо још један технички извештај Специјалног представника Генералног секретара УН у вези са ситуацијом на Косову и Метохији. За нас је свака могућност да се међународна заједница упозна са тешким положајем српске и осталих неалбанских заједница у покрајини изузетно важна. Данашње заседање, међутим, има посебну тежину. Јер, уколико се на основу изнетог извештаја и препоруке Генералног секретара да се сачини свеобухватна оцена испуњености стандарда отпочне разговор о будућем статусу, ми морамо имати стваран а не фиктивни напредак на Косову и Метохији.
Вратимо се на тренутак на заседање овог савета у фебруару ове године и на технички извештај који је том приликом изложен. Подсетио бих вас на то да је тај извештај веома критички указао на изостанак резултата у постизању стандарда и то посебно у домену поштовања права неалбанских заједница. Извештај који је данас пред нама, међутим, бележи „значајан напредак“ и покушава да покаже да су постављени стандарди испуњени или у завршној фази процеса испуњавања. Овакав напредак, да је заиста постигнут за ово кратко време, био би несумњиво задивљујући. Стварност на Косову и Метохији је, нажалост, сасвим другачија. Данашњи извештај, нажалост, најзначајније проблеме везује за косметске Србе или Владу Републике Србије и њене органе. Нетачна је оцена да слобода кретања постоји у свим општинама у покрајини осим у северном делу Митровице, када се има у виду да Срби и остали неалбанци живе изоловано у енклавама, управо из разлога што им је безбедност угрожена и што нема слободе кретања. Подсетио бих вас на чињеницу да је у северној Митровици седиште Окружног суда чији су председник и сви запослени припадници албанске националне заједнице. Они сваког дана без проблема долазе на своја радна места и ми се искрено надамо да ће се исти степен слободе кретања за мањинске заједнице ускоро постићи и у осталом делу Косова и Метохије.
У овом извештају није смео да изостане податак о 230 хиљада интерно расељених Срба и осталих неалбанаца који не могу да се врате својим домовима не због тога што то не желе, већ из разлога што УНМИК и КФОР не могу да им гарантују безбедност и слободу кретања. Према подацима УНХЦР-а, за протеклих 6 година вратило се свега нешто више од 12000 интерно расељених лица, од чега је око пет хиљада Срба. И поред у више наврата изражене званичне подршке повратку, пролази још једна „година повратка“ а резултата нема. Већина активности се мање - више своди на посете потенцијалних повратника својим срушеним и спаљеним домовима и оскрнављеним гробљима. Ми се искрено надамо да ћемо ове године бити сведоци преокрета и да ће се представници УНМИК-а и привремених институција локалне самоуправе сагласити да потпишу са нама протокол о организованом повратку, којим би се овај процес покренуо са мртве тачке и учинио ефикаснијим. То свакако подразумева и енергичније мере у вези са присилним исељавањем оних који под претњом силом незаконито користе српску имовину. С тим у вези, треба имати у виду да је од 27 000 одлука о враћању узурпиране имовине у посед законитим власницима, које су донете у последњих шест година, свега 300 заиста и извршено.
У овом извештају своје место требало би да нађу и подаци о 150 спаљених и срушених српских цркава и манастира, од којих је 60, као средњевековне грађевине од највишег значаја, било под високим степеном заштите. Док чекају на обнову, они се и даље тихо разграђују и утире им се сваки траг. Овај извештај такође не помиње да Скупштина и Влада Косова и Метохије нису истински мултиетничке јер у њима и даље нема заштите неалбанских заједница од мајоризације. Косметски Срби учествују у оним институцијама у којима имају изгледе да остваре своје виталне интересе, а то су претежно општине у којима су однели превагу на последњим локалним изборима. Извештај, такође, не помиње ни незакониту приватизацију српске имовине, која се наставља без икакве стратегије за економски опоравак и решавање проблема незапослености. Он се недовољно осврће на проблем организованог криминала, на који драматично указују и неке од албанских парламенатарних странака као на зло које прожима све поре живота у покрајини.
Верујем у то да ћете се сложити да извештаји не би требало да се пишу да би задовољили само једну страну. Међутим, поред улепшаних извештаја о виртуелној реалности на Косову и Метохији, ја желим овом приликом да укажем на још један забрињавајући аспект деловања администрације Уједињених нација у покрајини, која је добила мандат да спроводи Резолуцију СБ УН 1244 и да притом не навија ни за једну страну. Нажалост, кораци који су у последње време предузети, значајно угрожавају кредибилитет не само УНМИК-а, већ и организације Уједињених нација у целини и доводе у питање непристрасност у улози коју би требало да играју у будућем процесу. Политички осетљивим захтевима за добијање посебног међународног позивног телефонског броја, посебног међународног кода за приштински аеродром, међународним посетама представника привремених институција без присуства званичника УНМИК-а и осталим сличним иницијативама које за последицу имају стварање утиска да је Косово и Метохија међународно гледано потпуно засебна целина, задовољени су интереси и захтеви само једне од заједница које живе у покрајини, чиме се грубо крши Резолуција 1244 и прејудицира будући статус. Најновија иницијатива у вези са успостављањем Косовског форума, којим би требало да се консолидују лидери косметских Албанаца и у оквиру ког би требало да се они припреме за преговоре о будућем статусу, говори у прилог овој тврдњи. Подсетио бих на то да УНМИК није присутан у покрајини да би давао предност циљевима и интересима само једне заједнице, без обзира на бројност те заједнице и последице њеног незадовољства уколико се не удовољи њеним једностраним захтевима.
Људска је потреба да се покаже успех и ја ту потребу потпуно разумем. Као што разумем и да постоји изражена потреба међународне заједнице да своју пажњу и ресурсе усмери на друга жаришта у свету. Међутим, поновићу још једном, улепшаним извештајима који ће послужити да се ове потребе задовоље, прави се лош уступак албанској већини. То неће допринети постизању модерног демократског мултиетничког друштва, што смо на самом почетку дефинисали као наш заједнички циљ.
Ми, стога, поздрављамо избалансирани приступ у политичком извештају и препорукама које је дао Генерални секретар.
Власти у Београду, као и увек до сада, покушавају да конструктивним приступом помогну у процесу постизања овог заједничког циља, јединствене у ставу да истински демократско мултиетничко друштво нема алтернативу. Међутим, желим да нагласим да је основни принцип државне политике Београда да начело непроменљивости граница и очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора у процесу решавања будућег статуса Косова и Метохије не смеју да буду доведени у питање. Ми смо потпуно спремни да у сарадњи са свим међународним чиниоцима и у директном дијалогу са Приштином тражимо мирно, свеобухватно и трајно решење косметског питања, што укључује потпуно остваривање Резолуције СБ УН 1244. Председник Републике Србије и председник Владе Републике Србије су упутили позиве председнику и премијеру Владе Косова за директан дијалог. Иако за сада нема позитивног одговора из Приштине, позив на искрен дијалог, без икаквог условљавања, и управо тамо где проблем постоји, остаје отворен јер сматрамо да је директан разговор једини пут за решавање проблема са којима се суочавају сви наши грађани који живе у покрајини. Надамо се да ће лидери косметских Албанаца и у овом случају показати „растућу политичку зрелост“ и спремност на дијалог.
Као што смо и најавили на претходном заседању, обновили смо рад радних група за нестале, повратак и енергетику из Бечког процеса, док се почетак рада Радне групе за саобраћај и комуникације очекује у наредних неколико недеља. У току је дефинисање модалитета укључивања у рад Радне групе за децентрализацију, коју сматрамо најважнијим показатељем мултиетничког карактера привремених институција самоуправе. Наша страна је, осим тога, предложила оснивање и две нове радне групе за технички дијалог – за приватизацију и за заштиту животне средине - али одговор још нисмо добили. У свим разговорима са представницима међународне заједнице које смо у последње време имали у вези са предстојећом динамиком процеса решавања проблема Косова и Метохије, наглашено је да у овом процесу неће бити аутоматизма и да ће сваки наредни корак бити условљен постојањем конкретних резултата у постизању нашег заједничког циља. Уколико се данас изложени извештај прихвати као реално стање ствари на терену, он ће послужити као основа за управо онај аутоматизам који је до сада децидирано искључиван као могућност. Ако се на основу овог извештаја крене већ сада са формалном проценом, и поред тога што стандарди реално нису постигнути у задовољавајућој мери, надамо се да ће нови специјални представник задужен за оцену постигнутог напретка показати високи степен непристрасности и личног интегритета и да ће бити довољно храбар да ситуацију на Косову и Метохији прикаже у правом светлу. Не би било добро да се расправа о статусу отвори без суштинског испуњавања стандарда, односно основних одредаба Резолуције СБ УН 1244. По свим битним показатељима, Косово и Метохија је далеко од тога. Ако, упркос томе, ипак буде одлучено да већ за неколико месеци започну разговори о будућем статусу, они ће бити оптерећени екстремизмом албанских лидера, који ће погрешно схватити да међународна заједница попушта пред њиховом политиком етничког чишћења. Питање будућег статуса мора се решавати договором и компромисом и, пре свега, уз пуно уважавање основног међународног принципа очувања суверенитета и територијалног интегритета Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора.
Као што је то недавно сликовито рекао високи званичник једне велике земље, на Косову и Метохији се убрзано постављају путокази за будућност. Да ли ће они водити српску и остале неалбанске заједнице у модерно демократско и мултиетничко друштво, а регион у стабилност и будућност у Европској унији, без прекрајања међународно признатих граница, зависи од свих нас", навео је у свом обраћању Небојша Човић.
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана
-
Београд, 13. април 2024.За Србе на Kосову и Метохији нема ни права ни правде
-
Београд, 12. април 2024.Циљ Приштине дефинитивно протеривање српског народа са Космета
-
Београд, 11. април 2024.Потези Приштине чине немогућим живот Срба на Космету
-
Београд/Брисел, 4. април 2024.Још нема компромисног решења за проблем динара на Космету