П:
О:
Читај ми
Све порушене куће на Косову и Метохији морају бити обновљене
Београд,
24. март 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је по повратку из Брисела и Париза да су током јучерашњих разговора највиши званичници Европске уније и НАТО-а указали на озбиљност дешавања на Косову и Метохији и истакли да је потребно веће ангажовање КФОР-а у циљу заштите и успостављања безбедности за Србе и друге неалбанце. Премијер је навео да су представници НАТО-а поновили да се 17. марта у покрајини догодио оркестриран напад и да све српске куће морају бити обновљене.
Војислав Коштуница
Аутор:
ФоНет
Премијер Коштуница састао се јуче у Бриселу и Паризу са председником Европске комисије Романом Продијем, генералним секретаром НАТО-а Јап Де Хоп Схефером и министром иностраних послова Француске Домиником де Вилпеном, који су током разговора истакли да све последице последњих дешавања на Косову и Метохији морају бити отклоњене.
Коштуница је нагласио да је изјава генералног секретара НАТО-а да све порушене куће на Косову и Метохији морају бити обновљене веома значајна јер, поред тога што означава одлучност да се они који су остали без крова над главом и били жртве терориста поново нађу у безбедним условима, представља и јасну политичку поруку екстремистима и терористима да акције ове врсте никада више неће бити допуштене, јер ће им се међународна заједница и НАТО одлучно супротставити.
Премијер је, на питање новинара ко ће обновити порушене куће, рекао да је "веома битно то што је та реч дошла са адресе где је постојала највећа обавеза да се спречи оно што се дешавало на Косову и Метохији - од НАТО-а и КФОР-а".
Председник Владе рекао је да је током разговора било речи и о прикривеном, али много ширем етничком чишћењу од оног које се догодило 17. марта, с обзиром на то да су многи Срби и пре овог датума напустили покрајину. Он је истакао да ће Влада Републике Србије и државна заједница Србија и Црна Горе убудуће инсистирати на овој теми, јер се мора мислити и на оне који су Косово и Метохију напустили пре 17. марта, али уз поштовање њихове одлуке о томе да ли желе да се врате у покрајину или да живе у овом делу Србије.
Коштуница је навео да је са европским званичницима разговарао и о политичком решењу ситуације на Косову и у том смислу поменуо децентрализацију власти у покрајини. Он је истакао да су Романо Проди и други саговорници показали интересовање за ту идеју и изразили потребу да се она разјасни. Коштуница је током разговора поновио да је у циљу успостављања безбедности за Србе и друге неалбанце у покрајини и поштовања њихових људских права неопходно пронаћи институцијалну форму која ће им омогућити да се у срединама у којима су у већини, али и тамо где су у мањини, осећају сигурније и спокојније.
Премијер је рекао да је у Бриселу разговарао и о односима у државној заједници, као и о томе шта је све учињено и шта предстоји Србији и Црној Гори на путу приближавања Европској унији. Он је истакао да је током тих разговора још једном констатовано да је јачање институција државне заједнице од изузетне важности како у политичком тако и, када је реч о акционом плану и хармонизацији економских система, у економском смислу.
Премијер је истакао да су, када је реч о институцијама државне заједнице, очекивања Србије и Црне Горе иста и да се може очекивати њихово јачање и комплетирање - избор суда, свих скупштинских одбора, регулисање скупштинског рада пословником и доношење преко потребних закона. Он је додао да постоји воља обе стране да се наставе разговори о Акционом плану и одређивању квота за 56 привредних производа и изразио очекивање да ће ЕУ у тим разговорима пружити значајну помоћ и подршку. Према његовим речима, Србија и Црна Гора налазе се пред могућношћу да политичке темеље државне заједнице, постављене Београдским споразумом, учврсте новим аранжманом у коме би, такође, могла да учествује и ЕУ, а реч је о царинама.
Премијер је нагласио да су учесници разговора закључили да је стабилност Србије и Црне Горе, као једне државе, од изузетног значаја и за стабилност у региону. Он је додао да је током разговора било речи и о ономе што оптерећује односе Србије и Црне Горе, као што су корупција и онемогућен преференцијални третман државне заједнице за извоз шећера, а што може да створи потешкоће пред закључивање споразума о текстилу.
Коштуница је саговорницима пренео све податке којима тренутно располаже и истакао да постоји чврста воља Владе Републике Србије да се утврде прави виновници "шећерне афере". Он је објаснио да су у том циљу министарства финансија и унутрашњих послова формирала заједничку радну групу која испитује све што је везано за извоз шећера и додао да се резултати овог посла очекују ускоро.
Премијер је нагласио да је са генералним секретаром НАТО-а разговарао и о приступању Србије и Црне Горе Партнерству за мир, што је од изузетног значаја за безбедност у региону. Коштуница је оценио да би ситуација у региону била потпуно другачија и да би сукоби и насиље попут оних на Косову били немогући да су све земље региона чланице исте одбрамбене и безбедносне асоцијације, као што је Партнерство за мир. Он је додао да је било разговора и о тешкоћама у сарадњи са Хашким трибуналом, што представља препреку за улазак у Партнерство за мир и за европске интеграције Србије и Црне Горе. Премијер је рекао да су Влада Србије и државна заједница свесне својих међународних обавеза, али да постоји потреба да се неки процеси одвијају пред домаћим судовима.
Председник Владе састао се на крају свог боравка у Бриселу и Паризу и са представницима дијаспоре, који су се интересовали за могућност гласања на предстојећим изборима, рад Министарства за дијаспору и улагања у Србију.
Коштуница је нагласио да је изјава генералног секретара НАТО-а да све порушене куће на Косову и Метохији морају бити обновљене веома значајна јер, поред тога што означава одлучност да се они који су остали без крова над главом и били жртве терориста поново нађу у безбедним условима, представља и јасну политичку поруку екстремистима и терористима да акције ове врсте никада више неће бити допуштене, јер ће им се међународна заједница и НАТО одлучно супротставити.
Премијер је, на питање новинара ко ће обновити порушене куће, рекао да је "веома битно то што је та реч дошла са адресе где је постојала највећа обавеза да се спречи оно што се дешавало на Косову и Метохији - од НАТО-а и КФОР-а".
Председник Владе рекао је да је током разговора било речи и о прикривеном, али много ширем етничком чишћењу од оног које се догодило 17. марта, с обзиром на то да су многи Срби и пре овог датума напустили покрајину. Он је истакао да ће Влада Републике Србије и државна заједница Србија и Црна Горе убудуће инсистирати на овој теми, јер се мора мислити и на оне који су Косово и Метохију напустили пре 17. марта, али уз поштовање њихове одлуке о томе да ли желе да се врате у покрајину или да живе у овом делу Србије.
Коштуница је навео да је са европским званичницима разговарао и о политичком решењу ситуације на Косову и у том смислу поменуо децентрализацију власти у покрајини. Он је истакао да су Романо Проди и други саговорници показали интересовање за ту идеју и изразили потребу да се она разјасни. Коштуница је током разговора поновио да је у циљу успостављања безбедности за Србе и друге неалбанце у покрајини и поштовања њихових људских права неопходно пронаћи институцијалну форму која ће им омогућити да се у срединама у којима су у већини, али и тамо где су у мањини, осећају сигурније и спокојније.
Премијер је рекао да је у Бриселу разговарао и о односима у државној заједници, као и о томе шта је све учињено и шта предстоји Србији и Црној Гори на путу приближавања Европској унији. Он је истакао да је током тих разговора још једном констатовано да је јачање институција државне заједнице од изузетне важности како у политичком тако и, када је реч о акционом плану и хармонизацији економских система, у економском смислу.
Премијер је истакао да су, када је реч о институцијама државне заједнице, очекивања Србије и Црне Горе иста и да се може очекивати њихово јачање и комплетирање - избор суда, свих скупштинских одбора, регулисање скупштинског рада пословником и доношење преко потребних закона. Он је додао да постоји воља обе стране да се наставе разговори о Акционом плану и одређивању квота за 56 привредних производа и изразио очекивање да ће ЕУ у тим разговорима пружити значајну помоћ и подршку. Према његовим речима, Србија и Црна Гора налазе се пред могућношћу да политичке темеље државне заједнице, постављене Београдским споразумом, учврсте новим аранжманом у коме би, такође, могла да учествује и ЕУ, а реч је о царинама.
Премијер је нагласио да су учесници разговора закључили да је стабилност Србије и Црне Горе, као једне државе, од изузетног значаја и за стабилност у региону. Он је додао да је током разговора било речи и о ономе што оптерећује односе Србије и Црне Горе, као што су корупција и онемогућен преференцијални третман државне заједнице за извоз шећера, а што може да створи потешкоће пред закључивање споразума о текстилу.
Коштуница је саговорницима пренео све податке којима тренутно располаже и истакао да постоји чврста воља Владе Републике Србије да се утврде прави виновници "шећерне афере". Он је објаснио да су у том циљу министарства финансија и унутрашњих послова формирала заједничку радну групу која испитује све што је везано за извоз шећера и додао да се резултати овог посла очекују ускоро.
Премијер је нагласио да је са генералним секретаром НАТО-а разговарао и о приступању Србије и Црне Горе Партнерству за мир, што је од изузетног значаја за безбедност у региону. Коштуница је оценио да би ситуација у региону била потпуно другачија и да би сукоби и насиље попут оних на Косову били немогући да су све земље региона чланице исте одбрамбене и безбедносне асоцијације, као што је Партнерство за мир. Он је додао да је било разговора и о тешкоћама у сарадњи са Хашким трибуналом, што представља препреку за улазак у Партнерство за мир и за европске интеграције Србије и Црне Горе. Премијер је рекао да су Влада Србије и државна заједница свесне својих међународних обавеза, али да постоји потреба да се неки процеси одвијају пред домаћим судовима.
Председник Владе састао се на крају свог боравка у Бриселу и Паризу и са представницима дијаспоре, који су се интересовали за могућност гласања на предстојећим изборима, рад Министарства за дијаспору и улагања у Србију.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...